Petar Mošić: Umetnost je nešto što najmanje interesuje našu državu

Njegova samostalna izložba „Spavači“ otvara se večeras u 18 časova, u kragujevačkoj Aleksić galeriji.

Postavka akademskog slikara moći će da se pogleda sve do 19. decembra ove godine.

Delo Petra Mošića odlikuje kritički realizam, a nekolko veoma moćnih radova koju su se izdvojili u seriji „Spavači“ su: „Neko hvata zvezde u pune šake, a neko spava dok one padaju“, „Veliki snovi malog dečaka“, „Usnula“, „Playboy“…

– Snovi mogu da nam ponude nadu da barem privremeno možemo da prevaziđemo ograničenja sa kojima se suočavamo u teškim situacijama u svakodnevnom životu – kaže Petar Mošić povodom koncepta.

O svom delu, inspiraciji, „spavačima“ i mnogo čemu, umetnik govori za naš list.

Recite nam šta Vas inspiriše i provocira da stavrate?

– Inspirišu me teme i događaji za koje smatram da su od važnosti za naše okruženje, teme koje ukazuju na određenu problematiku koja će trgnuti i animirati pomalo uspavano savremeno društvo. Čini mi se da smo svi mi pomalo upali u to neko stanje apatije, pa nas malo koja stvar ili događaj može iznenaditi ili poremetiti iz zone komfora. Takva situacija me poprilično plaši, jer se pitam šta će se desiti kada budemo potpuno oguglali na tuđu patnju, stradanja i generalno sve lošije stanje u savremenom društvu…

Vaš stil nosi epitet „kritički realizam“, recite nam šta je predmet Vaše kritike i zašto?

– Moje stvaralaštvo je oduvek bilo društveno angažovano. Kao umetnik i kao ljudsko biće osećam potrebu i odgovornost da odreagujem na one društvene pojave za koje smatram da su krucijalne za dobrobit čitavog društva. Teme koje sam kroz svoja dela obrađivao su zaista raznolike. Tokom doktorskih studija je to bila tema o odrastanju u savremenom društvu i sa kakvim se poteškoćama i uzorima mladi danas suočavaju. Tu je i tema o položaju individue u savremenom društvu, konkretno problematika usamljenosti u eri digitalne revolucije. Kroz nekoliko svojih slika i crteža sam se bavio problematičim odnosom čoveka prema svojoj okolini, prirodi i drugim živim bićima. Kao likovni umetnik nastojim da se kroz svoja dela bavim univerzalnim pitanjima, u kojima se svako od nas može pronaći i identifikovati. U vremenu u kojem živimo postalo je imperativ da umetnik ima misiju, svrhu i cilj. On u svoja dela mora uneti simbole kojima će pokušati da animira posmatrača, ali i da ga suoči sa ponekad neprijatnim društvenim pojavama. Umetnost nastaje u trenutku kada se materijalizovane ideje autora projektuju na posmatrača.

Majstor ste realističke figuracije, zanima me u poređenju sa kontrastom, npr sa popularnim nadrealizmom ili apstraktnim slikarstvom, zašto ste se opredelili za realizam?

– Mislim da je jako upitno šta je to danas “popularno” na savremenoj likovnoj sceni i da li neki određeni stil ili pravac može da bude dominantan i pomodan. Čak i ako se ograničimo na domaću likovnu scenu, možete da vidite raznolikost u likovnim pravcima, stilovima, konceptima i sve je podjednako aktuelno i atraktivno za posmatrače i ljubitelje umetnosti. Šta će umetnik odabrati kako bi izrazio sebe kroz neko umetničko delo stvar je njegovog ličnog opredeljenja, afiniteta i mogućnosti. Takav je slučaj i sa mnom, koji sam od samog početka kao mlad umetnik imao sklonosti prema realističnom likovnom pravcu, bilo da je reč o slikama, skulpturama, grafikama ili crtežima. Smatram da realizmom na mojim delima mogu najbolje da nametnem određenu problematiku publici, jer se na taj način lakše poistovete sa onim što je predstavljeno na platnu ili papiru. Ono što predstavlja izazov za mene kao stvaraoca, jeste da kroz realizam u slikarstvu predstavim određen koncept ili problematiku a da moje slikarstvo usled toga ne postane banalno. Trudim se da suptilnom simbolikom i nenametljivom provokacijom zagolicam pažnju i maštu posmatrača, jer moj cilj nije da kroz svoja dela pružim odgovor na određenu temu, već da podstaknem razmišljane kako bi sam došao do određenih zaključaka. Umetnost je tu da postavi pitanje ali ne i da ponudi odgovor.

S druge strane, šta mislite da je apstrakcja, možda beg od konkretnog definisanja, vizualnog imenovanja onoga što slikara „opseda“ na pozitivan ili negativan način i nagoni da stvara?

– Apstraktna ili nepredmetna umetnost se veže za subjektivno, emotivno i racionalno umetničko izražavanje, koje ne sledi prirodne zakone boje, teksture, oblika i prostora. Bilo da se radi o slikarstvu, grafici i vajarstvu ili nekoj drugoj umetničkoj formi, umetnik tu izražava sebe slobodnim korišćenjem linija, likova, boje, teksture ili oblika i prostora. Unošenje geometrijskih likova (u slikarstvu) i oblika (u vajarstvu) je u vezi sa „racionalnim“ nepredmetnim umetničkim izražavanjem. U samom početku razvoja apstraktne umetnosti, umetnici su krenuli od prirode, da bi se postepeno udaljavali od prirodnih formi i počeli da koriste nefigurativne, elementarne likovne elemente kao suštinu kompozicije. Razlika između čiste apstrakcije i prvih dela nefigurativne umetnosti nisu uočljive na prvi pogled i svaki pokušaj njihovog razlikovanja je čisto teorijskog značaja. Oba koncepta su stvorila nova područja estetskih pokušaja, te se izražavanja na ovom području nastavljaju do danas. Pojam „apstraktan“ ne treba shvatiti kao da umetnik nije u kontaktu sa objektivnom stvarnošću, jer umetnik uvek komunicira sa stvarnošću, ali je rezultat te komunikacije u ovom slučaju nefigurativna predstava.

Ne treba suditi o umetnicima samo na osnovu umetničkog pravca koji su izabrali za svoj način likovnog izražavanja, mada neki red treba poštovati i pre svega naučiti osnove realnog slikarstva kako bi kvalitetno nastavili svoj dalji umetnički razvoj u druge pravce i stilove.

Umetnici uglavnom biraju da slikaju snove, a Vi ste naslikali spavače. Da li biste nam otkrili zašto?

– Kroz likovne prikaze usnulih, bez puno detalja, jednostavnim kompozicijama i smirenim koloritom, pokušao sam da prenesem atmosferu spokoja i bezbrižnosti. Pošto se stresan i užurban način života savremenog čoveka direktno reflektuje i na kvalitet spavanja, ova serija slika i crteža ukazuje na važnost ovakvog nesvesnog i pomalo zapostavljenog stanja u našim životima. Ova serija slika i crteža, koja će 30. novembra biti prikazana publici u galeriji “Alekić”, nije samo umetničko istraživanje na temu spavanja, već i podsetnik da se kroz snove možemo privremeno udaljiti od surove realnosti i osloboditi okova drugih ljudi, situacija ili okolnosti koje nas sputavaju. Snovi mogu da nam ponude nadu da barem privremeno možemo da prevaziđemo ograničenja sa kojima se suočavamo u teškim situacijama u svakodnevnom životu.

Ono što mi izgleda kao plavi mobilni telefon je (ako izuzmemo posteljinu, jastuk) jedini „neživi“ predmet sa odabranih radova čije fotografije možemo videti. Da li se savremena tehnologija pojavljuje na još nekim mestima u ovoj Vašoj seriji, šta mislite o veštačoj inteligenciji i šta telefon na slici simboliše?

– Pretpostavljam da ste mislili na detalj igračke (plavi autić), pored glave usnulog dečaka na slici “Veliki snovi malog dečaka”, kao jedini “neživi” predmet u ovoj seriji slika pod nazivom “Spavači”. Ali ne mogu Vam to zameriti, pošto ove slike skoro niko nije video uživo, ako izuzmemo mene, galeristu Dejana Aleksića i fotografa. Teško je da se stekne utisak o nekom umetničkom delu samo na osnovu fotografija, da ne govorim o opažanju određenih detalja, o doimanju veličine platna i drugim stvarima koji utiču na celokupan doživljaj, koji će kod posmatrača probuditi određenu emociju ili ga ostaviti ravnodušnim. Klasična umetnička dela sa sobom nose atmosferu, energiju i snagu koja se može u potunosti doživeti jedino kada se lično suoči sa njima. Iz tog razloga nisam veliki pobornik veštačke inteligencije koja sve više pokušava da parira štafelajnom slikarstvu. Za mene lično to može da ostane u domenu nekog grafičkog, plakatskog rešenja ili ilustracije (protiv čega nemam ništa protiv), ali sam protivnik toga da takva rešenja budu valorizovana kao ostala likovna dela koja su nastajala klasičnim umetničkim tehnikama, kojima je utkana čista ljudska emocija, ogromno tehničko znanje i umeće živog bića – umetnika.

Na radovima je i mačka koja nije baš oku najpristupačnija, da li subjekti sa slika nose određene komentare?

– Detalj mačke je prisutan na slici „Eva i mačka”. Iako je ta mačka diskretno pozicionirana pored devojke koja je usnula, ipak je uočljiva kada se slika vidi uživo. Svi ti detalji koji su prisutni na slikama iz serije „Spavači“ sa sobom nose određenu simboliku, a posmatračima prepuštam kako će ih oni protumačiti ili doživeti. Čar je u tome da svako od nas ima tu slobodu da na svoj način doživi i protumači neko umetničko delo. Sa druge strane, na umetniku je kako će on neku temu ili problematiku prezentovati publici. Nisam pristalica toga da do kraja tumačim svoja dela, jer sve što sam kao umetnik imao da kažem je već prisutno na mojim slikama i crtežima. Tako da komentarisanje prepuštam publici koja će uživo videti moja dela, kao i ljudima koji se profesionalno time bave – istoričarima umetnosti.

Većina umetnika u Srbiji se bori za golu egzistenciju

Kako vidite kulturu u Srbiji danas, kako Vam se čini opšta klima pre svega iz ugla kulturnog radnika?

– Biću zaista iskren kada govorim o ovoj temi. Trudim se da se što manje opterećujem lošim stanjem kulture u Srbiji, jer je umetnost nešto što najmanje interesuje našu državu. Zbog nezainteresovanosti državnih organa za likovnu umetnost, imate situaciju da se većina umetnika u Srbiji bori za golu egzistenciju. Svoj doprinos u poboljšanju tako loše situacije vidim kroz svoja izlaganja u Srbiji i širenju kulturnih vrednosti kroz javna obraćanja putem medija. Međutim, ono malo umetnika i galerista koji su uspeli da isplivaju i da se održe na našoj likovnoj sceni, kako bi opstalo u svom poslu, prinuđeni su da se međusobno bore za ograničenu količinu sredstava koja dolaze od strane kolekcionara, mecena i sličnih profila ljudi koji još uvek imaju volje da kupuju od živih umetnika. Na moju veliku sreću, radim za dve inostrane galerije (i jednu domaću), tako da sam u tom smislu potpuno nezavistan od ljudi koji misle da mogu da utiču na kulturna dešavanja u Srbiji. Imam potpuni mir i volju da slikam, neopterećen egzistencijalnim problemima i ostalim stvarima koji se tiču međuljudskih odnosa među kolegama i galeristima, na izlaganja po galerijama, prodaju umetničkih dela itd.

Kratak osvrt na umetničku opčinjenost snom

U tekstu za katalog za izložbu, umetnik nas takođe podseća da su snovi vekovima opčinjavali filozofe i umetnike. Doživljavani su kao božanske poruke i, od uspona psihoanalize u 19. veku, bili su ključ za razumevanje naše podsvesti. Prvi zabeleženi opis umetnikovog ličnog sna u zapadnoj umetnosti je delo Albrehta Direra – „Vizija iz sna” (1525). Ovaj akvarel, naizgled nanesen u brzini posle buđenja, prikazuje vodeni potop koji se sa neba stuštio na njega. Međutim, Direrov lični prikaz je veliki izuzetak. Iako je renesansa ohrabrivala interesovanja drevne filozofije za proučavanje snova, to se nije mirilo sa dominantnom hrišćanskom ideologijom, koja nije odobravala paganska tumačenja. Većina slika snova bila je biblijske prirode. Snovi kao teme u slikarstvu uglavnom su izašli iz mode u racionalnom dobu Prosvetiteljstva, ali je u 18. veku nastao jedan od najslavnijih opisa sna – „Noćna mora” (1781) Henrija Fuselija. Ova slika se i dalje opire tumačenjima, mada je neki doživljavaju kao preteču psihoanalitičkih teorija Sigmunda Frojda.

O umetniku:

Petar Mošić (1981, Beograd) završio je doktorske umetničke studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom prof. Anđelke Bojović. Učestvovao je na dvadeset samostalnih i preko stotinu grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Među značajnijim dodeljenim nagradama i priznanjima spadaju priznanje „Igor Belohlavek“ na 65. Oktobarskom salonu u Šapcu (2022), nagrada za crtež na temu „Ecce Homo“ u Kranju (2022), nagrada za slikarstvo Zadužbine “Momčilo Momo Kapor” (2020), priznanje za najuspešnijeg gostujućeg umetnika na Glo’Art međunarodnoj rezidenciji u Belgiji (2019), Zlatna paleta sa Prolećne izložbe ULUS-a (2016), nagrada za slikarstvo na II Otvorenom oktobarskom salonu (2013) i prva nagrada za karikaturu “Mali Pjer” (1996). Radovi Petra Mošića nalaze se u brojnim privatnim ali i javnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, kao što su Muzej Hercegovine u Trebinju, Muzej Srema, Prva kragujevačka gimnazija, osiguravajuća kompanija Wiener Städtische, hotel Courtyard by Marriott Belgrade, Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, ali krase i nekoliko javnih beogradskih zgrada u vidu murala. Učestvovao je u međunarodnim projektima i rezidencijama, poput Glo’Art fondacije u Belgiji (2016, 2017, 2018, 2019, 2023), Internacional Summer Art Camp – Nagykőrös u Mađarskoj (2014), kao i u brojnim značajnim kolonijama po Srbiji i regionu.Na Sajmu umetnosti u Amsterdamu – Affordable Art Fair 2022, njegova slika je po izboru direktorke sajma Blythe Bolton uvršćena među najbolja izložena umetnička dela. Sarađivao je sa Nacionalnim muzejom Ruande 2021. godine, kao jedan od autora tekstova za muzejsku brošuru o stvaralaštvu umetnika Guy Karangwa Omega. Od 2016. do 2018. bio je član Saveta Galerije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Živi i stvara u Beogradu.