Peti FESK nije altenativa Beogradskom sajmu knjiga

Posledice koje nam je kovid 19 nametnuo, ako se ne probudimo biće pogubne ne zbog fizičke distance i maski, već zbog promena kulturnih navika i nametnutog ponašanja. U mnogim sverama kulture u poslednjih pola godine kovitlac kreativnog stvaranja ne osećamo i ne vidimo. Ravnodušnost prema okruženju je otrovna za sve. Otuda smo Peti Festival humanistike, kulture i umetnosti „Pazi šta čitaš“ odlučili da organizujemo uvažavajući sve zadate mere bezbednosti. Opredelili smo se za veći poluotvoreni prostor – Otvoreni plato iza zgrade starog Protokola na Terzijama. Maske, sredstva za dezinfekciju uz fizičku, a ne socijalnu distancu primenjujemo i publika to veoma dobro podnosi – kaže u razgovoru za Danas Zorica Stablović Bulajić, glavna urednica izdavačke kuće HERAedu i osnivač Festivala „Pazi šta čitaš“, čije je peto izdanje u toku.

*Ukratko šta je „lična karta“ ovogodišnjeg FESK-a, koji traje od 1. do 4. oktobra?

– Izložbeno-prodajni prostor najboljih knjiga iz humanistike, kulture i umetnosti objavljenih 2019-2020. ne samo profesionalnih izdavača, već i instituta, muzeja, fakulteta, biblioteka, udruženja u ravnopravnoj su konkurenciji. Nazivi dnevnih programa sa porukama: U sinergiji zelenih vrednosti, Tradicija pro futuro, Zvučanje i značenje osmislili smo 32 programa, tri filma, dve izložbe i dva koncerta. Učestvuju 52 izdavača. Promocije koje se smenjuju jedna za drugom, sa ograničenim brojem posetilaca. Imali smo prvo javno predstavljanje sabranih dela Radomira Konstantinovića Fondacije Stanislav Vinaver i Dangrafa urednika Gojka Tešića, potom nastup pod naslovom „Mediji, kultura i umetnost u doba populizma“ Milene Dragićević Šešić, u izdanju FDU i Clio. Ne mogu da izostavim ni „Obrazovanjem do mira i održivog razvoja na Balkanu“, Teslianum – prvi analogno-digitalni almanah primenjene nauke urednice Mirjane Prljević, kao ni „Snove o prošlosti i tradiciji“ Olge Benson, u izdanju Etnografskog instituta SANU nakon čijeg predstavljanja ćemo završiti u subotu plesom među knjigama, pod nazivom „Fragment za budućnost“.

*Na festivalima knjige obično nema mnogo mesta za prirodne nauke. FESK-ove godine uvodi „zaokret“ i na njemu učestvuje Zavod za zaštitu prirode? Šta je povod?

– Zavod za zaštitu prirode je ove godine prijatelj festivala. Ima izvanredno kvalitetnu izdavačku produkciju u svojoj oblasti, uklapa se svojim sadržajima o zaštiti životnog okruženja i prirode i šteta što zbog propozicija o nagradama ne može da konkuriše svojim izdanjima.

*Jedna od promocija biće posvećena časopisu Limes plus. Možete li da kažete nešto više o novom broju na temu „Kulturni predeo i održivi turizam“?

– LIMES+ naš časopis je prvi put u srpskom izdavaštvu elaborirao temu o kulturnom predelu i brendiranju neprolaznih vrednosti. Sa interdisciplinarnim pristupom u tekstovima iz regiona nudi inovativne teme koje su obradili: Biljana Jovanović Ilić, Siniša Zarić, Milena Dragićević Šešić, Doris Cerin Otočar…

*Izdavačka kuća Hera.edu je redovni učesnik Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu. Kakav je stav Vaš u vezi sa odlaganjem 65. Sajma knjiga za sredinu decembra i najavu festivala knjige koju zagovara zamenik gradonačelnika Beograda, pozivajući se na želje izdavača? Da li ovogodišnji Sajam treba definitivno otkazati i da li je Peti FesK, neka vrsta alternative?

– FESK nije alternativa. On je autentičan, inovativan i originalan. Beogradski sajam knjiga treba i mora da postoji. Pored Bitefa i Festa on je naš najznačajniji kulturni brend. Dobro je da se sajam uopšte organizuje, ali decembar na izmaku jedne sumorne godine nije najbolja odluka za vreme njegovog održavanja. Posle toliko odlaganja hoće – neće, ponuđeno rešenje nije najbolja solucija, pre svega zbog publike. Najgora opcija bi bila da se on prolongira za sledeću godinu. Treba podržati sve druge festivale knjiga, bez obzira na to da li se oni organizuju kao kućni sajmovi ili sajmovi na ulici zato što svaki sajam ili festival knjige treba da bude ogledalo svesti jednog grada, a ne odluka jednog samo zvaničnika.

Zadatak države

*U kojoj je meri pandemija ugrozila izdavaštvo i na koji način država može da tu pomogne?

– Država može da sufinansira izdavaštvo i da svojom podrškom distancira komercijalna izdanja od pravih vrednih naslova značajnih za nacionalnu kulturu.

Ostvarenje srpskog sna

Organizator FESK-a je HERAedu, izdavačka kuća iz Beograda, fokusirana na objavljivanje knjiga iz oblasti istorije, geopolitike, ekonomije, psihologije, umetnosti i proze. Na ovogodišnjem Festivalu, kao poseban deo programa, otvorena je fotodokumentarna izložba o Luki Ćeloviću „Ostvarenje srpskog sna“ u Sali Kuće Krsmanović. Ova izložba o Hercegovcu koji je početkom 20. veka sav svoj kapital uložio u izgradnju i razvoj privrednog života i postavio temelje urbanog Beograda, ostvarena je u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković“ u želji da se, prema rečima Zorice Stablović Bulajić, „podsećanjem na jednog od najvećih srpskih dobrotvora i najznačajnijeg zadužbinara Univerziteta u Beogradu, „afirmišu pregalaštvo, snaga, nacionalna, društvena i lična odgovornost kao entitet etičkih stavova srpskog naroda“.