– Pre nego što otvori 44. Fest, debitantski dugometražni film Nikole Ljuce „Vlažnost“ svetsku premijeru imaće 15. februara u okviru selekcije Forum Berlinala. Ostvarenje neobično za standarde domaće kinematografije svoje put je, zapravo, i započelo sa jednog od najvažnijih svetskih filmskih festivala, budući da je Ljuca priliku da razvija svoju ideju, koju je osmislio sa Stašom Bajac, dobio pre tačno pet godina u okviru Berlinale Script Station platforme za razvoj scenarija. Projekat je kasnije podržao i Fond za razvoj „Hubert Bals“, a zatim je nagrađen i na marketima festivala u Sarajevu i Roterdamu, da bi pomoć stigla i od Eurimaža.
Reditelj kratkih filmova „Narednik“, „Četvrtak“, „Scene sa ženama“, koji su prikazivani na mnogim međunarodnim i domaćim filmskim festivalima, donosi priču o Petru, uspešnom menadžeru čiji život dobija neočekivani obrt kada njegova žena iščezne, a on pokuša da njen nestanak sakrije od svih i nastavi sa normalnim životom. Glavne uloge u filmu igraju: Miloš Timotijević i Tamara Krcunović, a pojavljuju se i: Slaven Došlo, Katarina Marković, Vanja Ejdus, Maria Kraakman, Jasna Beri, Jelena Stupljanin, Borka Tomović, Biljana Keskenović, Vladimir Aleksić, Milan Marić, Feđa Stojanović.
Umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić najavio je vaš film kao nešto potpuno novo u srpskoj kinematografiji. Po čemu je „Vlažnost“ drugačija?
– „Vlažnost“ se bavi kompleksnim psihološkim i emotivnim stanjima na vizuelno ekspresivan način. U fokusu su ljudi i njihovi odnosi u sadašnjem trenutku i tek preko toga se dolazi do šire društvene slike. U našim filmovima se uglavnom ide obrnutim putem. Novina je i sam stil filma, vizuelan i glumački. Prosto, film dolazi iz kinematografskih tradicija koje nisu balkanske.
Bez obzira na originalni scenario, film je prošao dug put do realizacije kao i druga debitantska ostvarenja u Srbiji…
– Mi smo imali sreću da još u fazi scenarija dobijemo dosta nagrada i priznanja, ali naš filmski fond u tom trenutku nije radio dve i po godine i sve je bilo u zakočenju. Bio je to jedan jako stresan period, ali kad je došlo do snimanja sve je išlo glatko. Neke moje kolege, zbog nefunkcionisanja fonda, film su snimali po godinu i nešto dana, zbog velikih pauza u isplati rata. Međutim, sada se to menja. Filmski centar je dobio odličnog direktora Bobana Jevtića i počinjemo da ličimo na ozbiljnu kinematografiju.
„Vlažnost“ je svoj život počela na Berlinskom filmskom festivalu. Kako je izgledalo saznati da će tu imati i svoju svetsku premijeru?
– Ja sam imao sreću da dve nedelje nakon što sam završio postprodukciju filma imam i potvrđeno učešće na Berlinu. S obzirom da smo zvanično bili prvi film selektovan za ovogodišnji festival – nismo smeli o tome da pričamo. Vremenom, u toj tišini sam i ja počeo da sumnjam da je to istina i deo mene nije bio skroz miran dok sve nije zvanično objavljeno. Berlinski festival je za mene od malena bio san. Tu su počeli reditelji uz čije filmove sam i ja odrastao. I evo, pet godina nakon što smo sa prvom verzijom scenarija bili na Berlinale Script Station stižemo i sa gotovim filmom.
Vaši kratki filmovi bavili su se, za srpsko društvo, škakljivim temama. Koga će uzdrmati „Vlažnost“?
– Film nije pravljen da provocira spoljnim faktorima već da emotivno izazove gledaoce. Mislim da su danas emotivna direktnost i ogoljenost najveća provokacija. Ja to rediteljski pravim tenzijom i konstantnom zapitanošću nad postupcima glavnog lika sve do finalne antikatarze.
Film govori o besmislu svakodnevnice mladih, uspešnih ljudi u Srbiji. Ko su ljudi koji su uspeli da se izbore za visoke pozicije u vreme tranzicije u Srbiji?
– Ne bih rekao da govori o besmislu. Više o iluziji uspešnog i ostvarenog života. Petooktobarska generacija jedva je čekala da se, kao svinja u blato, uvalja u blagodeti velike laži zvane slobodno tržište. Ta histerično indukovana promena celokupnog društveno-socijalnog poretka je na pojedince uticala na načine kojih ni sami nisu svesni. Svašta je tu ostavljeno ispod tepiha. Ja se u filmu bavim time što je sakriveno.
Prošle godine su se pojavila još dva filma mladih reditelja („Panama“ i „Pored mene“) koji se bave odnosom slike koju ljudi stvaraju o sebi i stvarnosti koja se iza nje krije. Kakvo je to društvo u kojem trenutno živimo?
– Današnje društvo oscilira između bensedinske umrtvljenosti i kokainske obesnosti, prepravljanja istorije i stvaranja lažne budućnosti, lažne dihotomije Evropa – Rusija, urbanog i ruralnog. Teško je to izdržati a opet ima toliko pozitivnih primera za koje se hvatamo bez ikakve autorefleksije.
Petar ne može da se suoči sa sobom i situacijom u kojoj se nalazi. Koliko je njegova priča metafora za Srbiju i društvo u kojem živimo? Sa kojim istinima se mi ne suočavamo?
– Srpskoj umetnosti je dosta metafora. Od malena smo najedani površnim i politički nedopustivim izmetom u formi književnosti i filma o tome „ko smo, gde idemo i kako smo ovde došli“. Mislim da umetnost treba da postavlja pitanja i tera na promenu a ne da kafanski mudruje o životu, tako što se na kraju uvek ispostavi da radi za nečiji ekonomsko-politički interes, pod plaštom brige za srpski narod.
A srpski film? Sa čim savremena kinematografija i njeni stvaraoci nikako da se suoče?
– Kao kinematografija trebalo bi malo ozbiljnije da se bavimo likovima i scenarijem. I da se posvetimo intimnijim pričama, koje, ako su dovoljno iskrene i precizne, mogu da govore i o velikim društvenim i političkim temama na neki novi i uzbudljiv način.
Pet filmova iz Srbije u Berlinu
Srbija ove godine učestvuje na Filmskom festivalu u Berlinu sa pet filmova. Pored „Vlažnosti“, u programu Forum biće prikazan i prvi dugometražni dokumentarac Ognjena Glavonića „Dubina dva“. Ovo ostvarenje nastoji da rasvetli zločine od pre 17 godina tokom NATO bombardovanja i postojanje masovne grobnice u beogradskom predgrađu Batanjica. Glavonić polazi od toga da je 2001. obelodanjeno postojanje grobnice sa više od 700 ljudskih tela koja su 1999. iskopavana iz primarnih masovnih grobnica na Kosovu i prevožena kamionima i hladnjačama na tajne lokacije u Srbiji. Danas, 15 godina kasnije, uprkos činjenici da se najveća masovna grobnica nalazila nedaleko od centra Beograda, skoro niko u Srbiji ni ne zna za ovaj slučaj niti priču iza njega. Ovom temom autor se bavi i u svom prvom igranom filmu „Teret“, koji iz finansijskih razloga još uvek ne uspeva da završi.
Drama „S one strane“ Zrinka Ogreste, snimljena u hrvatsko-srpskoj koprodukciji, u kojem jednu od glavnih uloga igra Lazar Ristovski, deo je selekcije Panorama, a kratki igrani film „Četiri ugla kruga“ Katarine Stanković u program Perspektive Deutsches Kino. U okviru programa proslave 30 godina „Tedi“ nagrada na Berlinalu će biti prikazan film „Marble Ass“ Želimira Žilnika, nagrađen 1995. godine.
U takmičarskoj selekciji i film Danisa Tanovića
Prvi veliki evropski festival u godini počeće večeras projekcijom filma „Ave Cezare“ američkih režisera Džoela i Itana Koena, a glavni protagonisti Džordž Kluni, Čening Tejtum i Tilda Svinton očekuju se na crvenom tepihu. Ove godine u konkurenciji za Zlatnog medveda je 18 ostvarenja, a najbolji film odabraće sedmočlani žiri kojim predsedava Meril Strip. Među filmovima u takmičarskoj selekciji je i novo ostvarenje BiH reditelja Danisa Tanovića „Smrt u Sarajevu“, već nagrađivano na ovom festivalu („Epizoda u životu berača željeza“ osvojila je dva Srebrna medveda). Film govori o 28. junu 2014. godine kada delegacije iz celog sveta dolaze u Sarajevo povodom obeležavanja stogodišnjice od atentata na Franca Ferdinanda, dok kolektiv hotela Evropa planira da stupi u štrajk zbog neisplaćenih plata.
Najviše se očekuje od debitanskog ostvarenja britanskog pozorišnog reditelja Majkla Grendidža „Genius“, u kome oskarovac Kolin Firt igra Maksa Perkinsa, urednika u izdavačkoj kući koja je objavila dela nekih od najznačajnijih američkih pisaca 20. veka. Pažnju privlači i adaptacija bestseler romana „Alone in Berlin“ („Svako umire sam“ u izdanju Lagune) Hansa Falade iz 1947. godine, baziran na istinitoj priči o nemačkom paru koji se suprotstavlja nacističkom režimu.
Prema rečima direktora festivala Ditera Koslika, sveobuhvatna tema ovogodišnjeg festivala je pravo na sreću – pravo na dom, ljubav, samoopredeljenje, pravo na život i opstanak. Migrantima će biti posvećena posebna pažnja na Berlinalu, kako na velikom ekranu tako i van njega. Desetak filmova u različitim selekcijama festivala imaju u fokusu ljude koji beže od rata i represije, među kojima je i novi dokumentarac „Fire at sea“ Đanfranka Rosija, dobitnika Zlatnog lava u Veneciji. Tokom manifestacije biće organizovan i niz inicijativa kako bi pomogli azilantima, koji su u ogromnom broju došli u Nemačku tokom prošle godine. Festival koji se završava 21. februara, poseban omaž program prirediće i nedavno preminuloj rok zvezdi Dejvidu Bouviju, kao i glumcu Alenu Rikmenu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
