Rafaelova „Sikstinska madona“, sakralna i kultna slika (ikona) – nazvana „najlepšom ženom na svetu“ – za Drezden je ono što je „Nefertiti“ za Berlin ili „Mona Liza“ za Pariz. Ova slika je, kao i Leonardova „Mona Liza“, jedno od najpoznatijih remek-dela renesansne umetnosti i jedina Rafaelova oltarska slika u Nemačkoj.
Rafael (1483-1520), naporedo sa Leonardom i Mikelanđelom, reprezentuje na idealan način zenit renesanse u Italiji. Rafael je po nalogu Pape Julija II. 1512/13. godine naslikao „Sikstinsku madonu“, veličanstven motiv epifanije, za hram benediktinskog manastira San Sisto u Piancenzi. Vazari je o njoj sa ushićenjem pisao – „cosa veramente rarissima, & singulare“. U Pjaćenci je ova ikona stajala u oltaru manastirskog hrama ravno 250 godina, a od 1754. u Drezdenu, pošto ju je saksonski knez i poljski kralj Avgust III kupio za 25 hiljada skudija. Za ovaj jubilej je sačinjen i novi ram, shodno istorijskim primerima sakralne umetnosti u Italiji oko 1500. godine, u stilu tzv. „tabernakel-ramova“. Vinkelman je 1755. bio prvi koji je veličao ne samo sakralnu viziju ove ikone, naslikane brzim potezom („alla prima“), već i njenu ovostranu dimenziju. Mnogi su u njoj videli savršenu manifestaciju religioznosti. U doba romantike „Sikstinska madona“ je bila kopirana i varirana u literarnim i muzičkim salonima i najzad, u novom mediju fotografije, nebrojeno puta reprodukovana. Lesing, Herder, Gete, Tik i Vakenroder sa entuzijazmom pišu o Rafaelovoj ikoni. Dva anđela (putti) ispod bogorodičinih nogu, na dnu slike, kao motiv odavno imaju svoju „nezavisnu karijeru“ kao vulgarni spoj lepog, sentimentalno-sladunjavog i kiča.
Opsežna publikacija, katalog izložbe – „Die Sixtinische Madonna: Raffaels Kultbild wird 500“, Prestel Verlag, München 2012, koju je pripremio Andreas Henning, ujedno i kurator izložbe, omogućuje dokumentarni uvid u ovaj jubilej, izveštavajući kroz eseje specijalista o njenoj uzbudljivoj istoriji, tajnim pregovorima (sovjetska Crvena armija ju je 1945. kao „ratni trofej“ odnela u Moskvu, da bi je 1956. Drezdenu vratila), o briljantnoj prezentaciji, o raznolikoj istoriji njenog prijema, menama između zaborava i internacionalne slave, o umetničkim otkrićima i, kao uzgrednoj posledici, poplavi kiča kroz nekontrolisani marketing. „Sikstinska madona“ ima pak svoju sakralnu realnost monumentalnog remek-dela, te je profana realnost našeg okruženja gotovo ne dotiče.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
