Pijanista za N1: „Moje je da radim ono što sam naumio, a njihovo je da me privode“

Pijanista je u decembru uhapšen tokom postavljanja svog rada, a snimak hapšenja je podelio njegov prijatelj, rekavši da je zamoljen da objavi snimak ukoliko se umetniku nešto dogodi.

Sada je Andrej Josifovski za N1 pričao o umetnosti, protestu i hapšenjima.

„Svim mojim radovima se po pravilu pristupa službeno, po naređenju, odozgo. Najpre policija, a onda gradska čistoća – brzo i efikasno. Kad u svojstvu građanina kritikujete one koji jedino priznaju partijski sud, ne možete da ne očekujete takvu reakciju. Pogotovo kada vaš rad ukazuje na njihovu krivicu i na nešto zbog čega su nevini ljudi izgubili živote. Odluke i postupci ’svete stolice’ se naravno ne smeju kritikovati – u njoj sedi bezgrešni, te je onda takvo postupanje policije i komunalaca na neki način i Božja zapovest“, rekao je u intervjuu za portal N1 Andrej Josifovski, poznatiji kao Pijanista.
Njegov rad „Flor Republike“ koji je urađen crnom temperom u dimenzijama pale nadstrešnice u Novom Sadu, Gradska čistoća oprala je već sledećeg dana.

Zbog poslednjeg rada “Jednosmerna Srbija”, priveden je policiji. I to nije prvi put.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Andrej Josifovski PIJANISTA (@pijanistq)

“Moje je da radim ono što sam naumio, a njihovo je da me privode. Neka svako radi onako kako najbolje zna i ume, jer je za čoveka najgore kada prestane da bude ono što jeste. Kad čovek izneveri svoja osećanja, onda ni sam sebi više ne može da veruje – pa čak ni onda kada je uniformisan“, navodi Josifovski.

Pijanista od ranije poznat policiji – delo i zid 2014 – 2024, naziv je knjige koju je nedavno izdao. Na nekoliko adresa policijskih stanica, poslao je pozivnice za promociju, jer je doprinos policije u njegovom radu, kako kaže, bio nemerljiv.

“Verujem da ih je na promociji bilo, ali sigurno ne iskrenih poštovalaca moga rada (kojih među njima zaista ima dosta), već onih drugih, poslatih odozgo sa zadatkom da među prisutnima prepoznaju ’izdajnike’ iz svojih redova koji bi se kojim slučajem drznuli da dođu“, smatra naš sagovornik.

Zbog poslednjeg rada, pored toga što je priveden, na društvenim mrežama trpeo je konstantne pritiske, pretnje, uvrede… Toga je zbog njegovih radova uvek bilo, a u poslednje vreme toliko – kao nikada pre, kako i sam kaže.

„Zabeleženo je preko 4,7 miliona pregleda na društvenim mrežama od kada sam postavio taj rad, te je onda i takva navala botova bila srazmerna tome. Za mene je njihova reakcija pravi pokazatelj da li sam i koliko dobro nešto uradio. Radom ’Jednosmerna Srbija’ sam želeo da predstavim svoje viđenje novog znaka za opštu opasnost – analogno onom koji u saobraćaju označava zabranjen smer. S tim što je ovo znak upozorenja, jer putem u tom smeru, obične ljude vreba smrtna opasnost“, objašnjava Andrej.

Ulica je mesto gde mu je kao aktivisti i svojevrsnom disidentu moguće da iznese svoje mišljenje, za šta smatra da je neophodna – hrabrost.

„Aktivizam je naravno zabranjen i ulični nastupi se sankcionišu, tako da i policija mora da me privodi po službenoj dužnosti. Ja sam za vlast trenutno persona non grata – ni moji konkursni radovi kod nas ne prolaze. Sreća što ulice izlaze na međunarodne puteve, tako da potpunu slobodu osećam jedino kada se krećam njima. Na njihovim krajevima je objektivni žiri koji me često obraduje nagradom za odvažnost i pređeni daleki put“, kaže.
„Otvoreno sam stao uz svoje studente“

Osim što radi, na istim tim ulicama pruža i podršku studentima.
„Ja sam otvoreno stao uz svoje studente, jer i oni su ovim svojim ustankom jasno pokazali da su im moja gledišta i stavovi bliski i bezrezervno podržavaju sve ono što sam do sada činio – kako bi se uspostavio sistem vladavine prava koji će omogućiti da se živi slobodno i časno“, navodi sagovornik portala N1.

Danas na protestima, studenti Arhitekture nose parole koje objavljuje na svom Instagramu, ali i parole kojim iskazuju podršku Pijanisti kao njihovom profesoru (poput – „Mama, naravno da podržavam svog profesora“).

„Uvek je lakše kada čovek ima podršku, a pogotovo kada sledi svoje ideale. Živeti u jednoj kulturno razvijenoj zajednici u kojoj je društvena svest na visokom nivou, želja je svakog razumnog čoveka. Podršku dok stvaram na ulici doživljavam kao javno priznanje za ono što radim u svojoj misiji promovisanja kulture i podizanja društvene svesti. Posebno me raduje podrška studenata, jer za jednog nastavnika nema većeg priznanja nego da se njegov primer sledi. To znači da su u njemu prepoznali dobrog, uspešnog čoveka i da su uz njega na pravom putu da ostvare ono što im je životni san – da u jednom naprednom društvu postanu priznati članovi“, kaže.

Smatra i da su studentski protesti već probudili Srbiju, kao i da su „razvejali strah među potlačenim narodom željnim slobode i pravde da istraje u svojoj borbi do konačne pobede“.

„Mislim da je pred vratima i to vreme koje sam godinama sanjao, jer ga sve glasnije najavljuje beskompromisna mladost koja kipti ulicama i preliva se trgovima. Velika je pobeda kada majka Srbija ustaje iz dugogodišnje kome u koju je veštački uvedena da se nikad ne probudi zbog opšteg dobra – u šta je narod trebalo da poveruje i da se pomiri sa zlom sudbinom“, zaključio je u razgovoru za N1.