Izvor: Public domain / Wikimedia CommonsPablo Pikaso je po mnogima najuticajniji umetnik 20. veka. Proslavio se u slikarstvu, ali bile su poznate i njegove skulpture, crteži i grafike. Mada je u svakoj fazi svoje karijere imao kritičare, danas mu niko ne spori značaj u istoriji umetnosti.
Pikasovo nasleđe je očigledno vezano za brojna remek-dela koja je napravio tokom svoje plodne karijere, ali je takođe povezano sa još jednim poznatim umetničkim delom – „Mona Lizom“.
Naime, 21. avgusta 1911. jedan lopov je uspeo da ukrade ovu neprocenjivu sliku Leonarda da Vinčija, što je dovelo do velike panike među vlastima u Parizu. Prvo je objavljeno da nagrada od 50.000 franaka sleduje svakome ko pomogne u povraćaju „Mona Lize“, a vlasti su sačinile i listu potencijalnih osumnjičenih.
Na toj listi našlo se i Pikasovo ime i bilo je rangirano veoma visoko. Tokom tog perioda, slikar je bio prilično blizak sa drugim uticajnim pionirima u svetu umetnosti kao što su Andre Breton i Gijom Apoliner.
Iako bi oni koji nisu upoznati sa detaljima slučaja to mogli smatrati iznenađujućim, Pikaso je i ranije bio umešan u krađu umetničkih dela i platio je lopovu da ukrade iberijske skulpture iz Luvra.
Nakon što je izbila vest o krađi „Mona Lize“, Apoliner je postao zabrinut zbog svih ukradenih artefakata koje su imali u svom posedu i zatražio je od Pikasa i njegove ljubavnice Fernande Olivije da se vrate u Pariz. Prema Normanu Mejleru, koji je pisao o ovom slučaju, Apoliner i Pikaso su smislili planove da zajedno pobegnu iz zemlje, ali im to nije uspelo.
Mejler je citirao Pikasovu ljubavnicu: „Bili su kao pokajnička dečurlija, zapanjeni strahom, dok su planirali da pobegnu iz zemlje. Odlučili su da se odmah otarase kompromitujućih predmeta. Iste noći su odlučili da bace kofer sa skulpturama u Senu. S koferima su otišli do reke oko ponoći, ali su se vratili u dva ujutru, umorni kao psi. Još su imali kofere kod sebe i njihov sadržaj. Lutali su gore-dole i mislili su da ih prate. Izmišljali su hiljadu mogućih scenarija, svaki fantastičniji od prethodnog.”
Zbog glasina i različitih elemenata vezanih za slučaj, Apoliner je postao glavna meta policije. Kada su ga vlasti pritisnule, pesnik je umešao i Pikasa, koji je morao da svedoči.
U sudnici je umetnikovo držanje bilo potpuno drugačije, a on je tvrdio da nije znao da su iberijske statue ukradene i insistirao da nema veze sa slučajem. U svom besu, on je takođe izjavio da uopšte ne poznaje Apolinera.
Godinama kasnije, Pikaso je priznao: „Kada me je sudija pitao: ’Poznajete li ovog gospodina?‘… Odgovorio sam: ‘Nikada nisam video ovog čoveka.’ Kada sam to rekao, primetio sam kako se Gijomov izraz lica promenio. I dalje se stidim zbog ovog postupka.”
Izvor: Far Out Magazine
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
