Piratsko čudo

Vičem: „Ja sam gusar koji hara Južnim kineskim morem. Ja sam vođa Tigrova iz Mompračena. Ja sam Malezijski Tigar. Ja sam Sandokan!”

U to vreme još nisam imao sablju kakvu je imao čuveni kosmati gusar, pa sam mamin tučak za meso i bratovu frulicu koristio kao topuz i kuburu.

Moj opaki arsenal me je dobro služio sve dok nisam kupio veliku sablju, istu kakvu je imao Sandokan.

Kasnije sam, za svaki slučaj, dokupio još i mačetu, buzdovan i sekiru.

Na svakom komadu mog drvenog oružja pisalo je: „Pozdrav sa Zlatibora”.

Služio sam se maminom maramom, jer je bila iste boje kao Sandokanov turban.

A onda sam zapatio vaške, pa ju je moja mama iskoristila da me njome poveže nakon što mi je kosu naprskala smrdljivim sprejom.

Nakon tog tretmana, marama je završila u kanti za smeće, a ja sam se nadalje protiv evropskih kolonijalista borio gologlav.

Moj brat Sreten nabavio je dve singl ploče.

Na jednoj je pisalo: „Originalna naslovna tema iz popularne TV serije Sandokan”; bila je, sa obe strane, ilustrovana crtežom broda sa četiri jedra, istom onakvom škunom kakvu su koristili malezijski pirati.

Na drugoj singlici, u crno-žutoj sepiji, bio je prikazan bradati, dugokosi i gologlavi Sandokan sa uzdignutom i pretećom rukom; iznad njegovog portreta crvenim slovima bilo je ispisano – Sandokan.

S druge strane te singlice, iznad portreta Marijane, Sandokanove ljubavnice, stoji tekst: „Sandokan moja ljubav”.

Prvu singl ploču sam više voleo, jer je na njoj bila snimljena originalna muzika iz serije, dok su se na drugoj singlici, na moj užas, nalazile grozne imitacije songova iz Sandokana, ali preprevane na srpski.

Popunjeni album sa sličicama „Sandokan i njegovi tigrovi“ bio je moja lektira.

Ispod svake od četiristo sličica u boji išla je priča o legendarnim avanturama moćnog i neuhvatljivog Malezijskog Tigra.

Radnja se vrtela oko Ficdžeralda, koji je pao kao pravi vojnik, lorda Gvilonka, nesposobnog da shvati voljenu sinovicu, sada utamničenog u Labuanu, lorda Bruka, odanog do kraja svojim principima, kao i samog Tigra.

Jače i bolnije od svega, ova priča o malezijskim piratima i Tigrovima Mompračena, ovekovečila je sećanje na Marijanu, Biser Labuana, lepu i hrabru devojku, čije ime je postalo legenda, a vezano je za sudbinu Malezijskog Tigra!

Imena svih junaka iz serije znali bismo i da nas probude usred noći.

Jedan mokrinski paroh je čak dobio nadimak Sandokan i nosio ga s ponosom.

Tek kasnije sam saznao da se indijski glumac, koji u italijanskoj seriji glumi Sandokana, zove Kabir Bedi.

U Betini na Murteru mama je Sretenu kupila preslikač za majicu s likom tigra, koji je bio identičan onom odštampanom na zadnjoj stranici albuma sa sličicama Sandokan i njegovi tigrovi.

Nažalost, meni je kupila preslikač sa crnim panterom, iako takve zveri nije bilo u seriji Sandokan.

Ovu nepravdu sam iskoristio da svoje drugare iz razreda uverim u to kako oni, za razliku od mene, još nisu gledali najnoviji film s Tigrovima Mompračena u kome se pojavljuje i Crni Panter, kao sin i naslednik Malezijskog Tigra.

Začudo, poverovali su mi.

Bio sam ponosan na sebe što sam tu laž, valjda nadahnut iskustvom gledanja serije o prevejanim piratima, ispričao tako uverljivo.

Autor je pripovedač i romansijer. Proza je iz piščeve nove knjige priča „Crna Anđelija“ koju je nedavno objavio Arhipelag.