Pisci Irvin Velš i Hanif Kurejši otvaraju Krokodil

Festival će biti održan na tri lokacije, od 26. do 29. avgusta, a otvara se nastupima dva vodeća britanska pisca današnjice – Irvina Velša i Hanifa Kurejšija, u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije. Oni će razgovarati sa voditeljima programa Mimom Simić i Galebom Nikačevićem i čitati izvode iz svojih dela.

Pisac Vladimir Arsenijević predstavio je ovogodišnji „line up“ i istakao da već nekoliko godina unazad, sa zadrškom koju je doneo Kovid, oni nastoje da internacionalizuju književni festival Krokodil, koji je inače do sada bio regionalan.

– Uzajamno je zadovoljstvo što ova dva autora, Irvin Velš i Hanif Kurejši, dolaze. Oni su veoma popularni kod naše književne publike. Velš prevashodno zbog romana i filma „Trainspotting“, a Kurejši ima jedno sedam – osam knjiga prevedenih i jedan je od miljenika naše književne publike – primetio je Arsenijević.

Drugo veče, na istom mestu, biće predstavljena jedna, prema Arsenijevićevim rečima, klasična, regionalna selekcija učesnika: Igor Štiks, Ognjenka Lakićević, Ana Miloš, Damir Karakaš i Elvedin Nezirović. U online program će se uključiti bosansko-američki autor Aleksandar Hemon.

Poseban segment večeri posvećen je sećanju na tragično preminulog pisca Bekima Sejranovića, čije će izvode iz dela čitati glumac Leon Lučev.

Arsenijević će sa izdavačem Ivanom Bevcom i proznom autorkom i pesnikinjom Milicom Vučković razgovarati o Bekimu, njegovom liku i delu.

– Tužno je što je svojom smrću pokazao regionalnoj publici koliko je voljen i koliko su njegove knjige čitane – zapazio je Arsenijević i dodao da je Sejranović bio prijatelj Krokodila.

Treće večeri festivala ispred Muzeja Jugoslavije biće predstavljena intenzivna i moćna regionalna ekipa pisaca, najavio je Arsenijević, a nju čine: Dragan Markovina, Ivana Bodrožić, Katarina Mitrović, Kristian Novak i Saša Stanišić koji će učestvovati putem online uključenja iz Hamburga u Nemačkoj.

Arsenijević je za Stanišića rekao da pripada vrhu nemačke književnosti i da je do sada uspeo da osvoji sve književne nagrade koje Nemačka ima da ponudi. Takođe je primetio da pisac na fantastičan način predstavlja regionalni senzibilitet u kontekstu nemačkog jezika i književnosti.

Te večeri će se održati i „mini intro“, pa će u kratkom razgovoru istoričari Tvrtko Jakovina, Dubravka Stojanović, Ruža Fotiadis najaviti konferenciju Histoire pour la liberté, koja u nedelju zatvara ovogodišnji festival.

– U pitanju je jedna vrsta „tizera“ kojim ćemo publiku obavestitit o radnji poslednje večeri Krokodila – pojasnila je Dubravka Stojanović.

Debatni program biće održan 28. i 29. avgusta, pre podne, u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

– Borders vs Frontiers, debatom koja nosi naziv samog festivala odlučili smo da predstavimo jedan interesantan izdavački projekat koji je radio IPC Media, a u pitanju su knjige autora koji se bave temamma granica u današnjoj Evropi. Predstavićemo Marćina Vihe, sjajnog poljskog autora i dizajnera, biće sa nama Darko Tuševljaković, naš autor koji je pre par godina dobio Evropsku nagradu za književnost i Migel Roan, španski publicista, prevodilac i dugogodišnji građanin Beograda – najavio je Arsenijević i dodao da će u okviru druge debate biti predstavljen Elvedin Nezirović, koji sa svojim tragičnim bosanskim iskustvom može da baci posebno svetlo na temu „Borders vs Frontiers“.

Kako kaže, značenjska razlika između te dve reči je neprevodiva: „granice koje nas ograničavaju, sputavaju, ima i onih granica koje nas pozivaju da ih dosegnemo“…

Istoričari za mir

Poslednjeg dana festivala u CZKD-u u podne biće održan okrugli sto oko koga će biti okupljene nevladine organizacije svih bivših jugoslovenskih republika ali i Bugarske, Kosova i Rumunije, a tema će biti odgovor država u odnosu na organizaciju kulture za vreme pandemije i kapacitet organizacija da se nose sa izazovima kriza.

Uveče tog dana, u Jugoslovenskoj kinoteci biće govora o zajedničkom jeziku.

– Jedna značajna grupa francuskih istoričara je pre desetak godina reagovala na evropsku, pa sada i našu modu deklaracija i rezolucija o prošlosti. Mi smo svesni koliko u regionu te rezolucije kojima neke skupštivne i državni organi propisuju šta se desilo u prošlosti utiču na naš posao. Francuski istoričari su pokrenuli peticiju koja se zove Sloboda za istoriju – sloboda od mešanja država i nju je potpisalo više hiljada istoričara u Evropi. Mi smo obrnuli francuski naziv i smatramo da treba da razmišljamo koja je vrsta istorije, odnosa prema prošlosti, potrebna da bismo se kao društvo oslobodili tereta prošlosti. To je nešto o čemu ćemo razgovarati 28. avgusta ispred Muzeja – kazala je istoričarka Dubravka Stojanović i dodala da će se veliko veče održati sutradan u Jugoslovenskoj kinoteci.

Razgovori će tom prilikom biti vođeni sa kolegama iz Hrvatske, Bosne i Nemačke na temu: Istoričari za mir.

– Svi smo svesni koliko su određena nacionalistička tumačenja prošlosti omogućila rat u Jugoslaviji i koliko su ti ratovi sada preseljeni na teren istorije. Svake godine 11. jula, 5. avgusta… – imamo određeni godišnji ritam – kada nam se ta prošlost vraća direkno u lice – primetila je istoričarka.