Pjer Asulin, pisac i član Akademije Gonkur za Danas: Pažljivo sa internet „kritičarima“

Pjer Asulin, romanopisac, istoričar i novinar, rođen 1953. u Kazablanci, autor brojnih biografija (Eržea, Galimara, Simenona, Kartije-Bresona) – urednik je sajta Republika knjiga (larepubliquedeslivres.com). NJegov roman Klijentkinja objavila je izdavačka kuća Albatros plus, u prevodu Ivane Hadži-Popović, a tokom gostovanja u Srbiji govorio je o svom romanu Povratak u Sefarad.

Dok smo pričali u društvu Sonje Filipović iz Francuskog instituta, stigla je vest da je aktuelni dobitnik Gonkurove nagrade, Mohamed Mbugar Sar, postao rekorder u dobijanju inostranog „Gonkura mladih“ – priznanje su mu do tog trena dodelili studenti u čak jedanaest zemalja.

Dan posle našeg susreta sa Asulinom, koji je jedva čekao da prisustvuje finalnom većanju i čuje kako raspravljaju studenti Srbije, saznali smo da su i oni načinili isti izbor. Roman Najtajnije ljudsko sećanje senegalskog pisca Mohameda Mbugara Sara, koji piše na francuskom, osvojio je najviše njihovih glasova i proglašen je laureatom na svečanoj ceremoniji priređenoj u Ambasadi Francuske. Očekujemo prevod na srpski jezik i gostovanje autora na Molijerovim danima.

Jesen

Postoji jedan francuski „specijalitet“. Čuvena „književna jesen“ – kaže nam Pjer Asulin. Pada od 20. avgusta do 10. novembra. Mada ima drugih meseci kada se objavljuje mnogo romana, recimo, u januaru, ipak je jesen najplodnija, jer se tada pojavljuje oko 650 novih naslova. Negde oko 400 njih bude na francuskom, a ostalo su prevodi koji ne ulaze u konkurenciju za Gonkurovu nagradu. Čitaoci vole sveže objavljene knjige, tako da one jesenje posebno privlače pažnju članova žirija. Jesen je naročito dobar period za knjižare. Mi se solidarišemo s knjižarima… Naravno, ništa nas neće sprečiti da nagradimo roman objavljen u nekom drugom periodu. Ono što je najvažnije za nas, to je snaga koju nosi jedan roman.

Restoran

Dobijamo sve knjige, nasuprot Bukerovom žiriju. Tamo svaki izdavač, među svim izdanjima, odabere jednu knjigu, pa pošalje na konkurs. Svako od nas deset članova i članica Akademije Gonkur odabere šta će da čita; sve što želi. Eto, čitao sam i u avionu za Beograd… Ne možemo svi sve da pročitamo, nije moguće, ali čitamo puno, podelimo posao. Pritom, sastajemo se svakog meseca. Sastanke držimo uz ručak, u restoranu Druan. U junu i julu već ozbiljno govorimo o knjigama koje su objavljene tokom „književne jeseni“. Sedimo za stolom, u krug, i diskutujemo. Razmenjujemo mišljenja: ja sam pročitao ovo, jako mi se dopada, pročitaj i ti, obrati pažnju… U julu i avgustu se ne viđamo, ali, ostajemo u kontaktu, dopisujemo se, šaljemo jedni drugima izveštaje o pročitanom, razmenjujemo poruke, skrećemo pažnju na vredna dela. Kada 1. septembra dođemo u Pariz, već je mnogo toga rečeno između nas. Glasamo za prvu selekciju koja sadrži petnaest naslova.

PDF

Tražio sam izdanja u PDF formatu da bih mogao da radim bilo gde, jer ne mogu sve da nosim sa sobom. Većina članova Akademije Gonkur ima kuće na selu. Odu i čitaju čitavo leto. Ja nemam takvo mesto, a i putujem tokom cele godine. Zato u kompjuteru nosim knjige. Svakako da volim štampana izdanja. Ovaj digitalni format jedino je praktičniji u tom trenutku. Beležim i zapisujem komentare na ekranu, što mi kasnije bude od pomoći u pisanju kritike. Brzo se podsetim bitnih mesta.

Kritika

Ono što se promenilo s internetom, jeste da sada svi misle da mogu da budu književni kritičari. Takvo je društvo: svi misle da su profesori, specijalisti za Ukrajinu, stručnjaci za kovid… Pa što onda ne bi bili i kritičari! Nalazimo dosta reakcija čitalaca koje nam se predstavljaju kao kritika. Pre svega mislim na sajtove za prodaju knjiga… Treba reći čitaocima da se čuvaju, da budu podozrivi. S jedne strane, reč je o mišljenjima u vidu kritika kojima vrlo često upravljaju izdavači iz komercijalnih razloga. Često se radi o vrlo niskom nivou književne kritike. Desi se da se pronađu zanimljive stvari, ali se najčešće sve svede na „sviđa mi se – ne sviđa mi se“.

Renodo

Odnos nagrada Gonkur i Renodo? Tradicija! Ritual star sto godina. Sedimo, dakle, u restoranu Druan. Već vek… Uvek u sali na prvom spratu, u sali Gonkur. Ona je rezervisana isključivo za nas. A žiri koji dodeljuje nagradu Renodo – bukvalno vrata pored. Jedino se mi sastajemo svakog meseca. NJih viđamo jednom godišnje, onog dana kad glasaju. Razume se, svako ima svoj način rada! Kada oni glasaju, glasaju za pobednika, za najbolju knjigu, ali i za još jednog! Odaberu dva laureata. Izdvoje onog s najviše glasova i onog na drugom mestu. U dvanaest sati i četrdeset pet minuta, predsednik žirija nagrade Renodo kuca na naša vrata i pita da li smo završili. Uglavnom jesmo, dole nas čeka mnogo novinara. U trinaest časova sve ide direktno na glavnom programu televizije. Uvek mi njega upitamo: „Koji je vaš izbor?“ I ako se dogodi da je isti kao naš, oni moraju da dodele priznanje Renodo drugom sa svoje liste. Ne može ista knjiga da dobije dve nagrade. Nije reč o zakonu, već tradiciji. Postupak je oduvek bio poštovan, nikad se nije dovodio u pitanje.

Studenti

Gonkurov izbor mladih širom sveta posebna je nagrada koja postoji već dvadeset pet godina. Mali projekat na početku, potpuno se razbuktao. Napominjem da ga nismo mi pokrenuli… Želja da se krene s ovakvom nagradom treba da dođe od zemlje u kojoj se sve organizuje. Prva inicijativa došla je od Francuskog instituta i ambasade Francuske u Krakovu. Pravila se razlikuju zavisno od zemalja, a jedno od njih jeste da član Akademije Gonkur dođe u zemlju koja dodeljuje nagradu, pristvuje proglašenju i poslednjem sastanku žirija, koji u najvećem broju zemalja čine studenti francuskog jezika. Na ceremoniju su pozvani poznati pisci iz te države. Pre dve i po decenije, na primer, prilikom dodele prvog „Gonkurovog izbora mladih“ van Francuske, u Krakovu, bio je prisutan Česlav Miloš, veliki poljski pesnik, dobitnik Nobelove nagrade. Imao sam sreću da baš ja budem prvi laureat kome je Miloš uručio nagradu. Podrazumeva se da tada nisam bio član Gonkurovog žirija. Radilo se o mom prvom romanu Klijentkinja. Sećam se da sam otputovao u Poljsku, nisam znao ništa o celoj ideji…

Generacije

Uvek nas jako nas zanima šta će mladi odabrati! Govorite o nagradi mladih širom sveta, ali skrenuo bih vam pažnju na veoma važno priznanje u samoj Francuskoj – na „Gonkurovu nagradu gimnazijalaca“. Dobro ste primetili: tu jeste reč i o razlici u generacijama. Ipak, u mnogim zemljama, izaberu istu knjigu. NJihov izbor poklopi se s našim, kao u slučaju aktuelnog laureata Mohameda Mbugara Sara. Zaista fenomenalno, jer to je težak roman. Imali su na stolu možda neke „lakše“ knjige. Ne! Odabrali su Sara; razmišljanje o književnosti koje zahteva književnu kulturu… Posećujem puno zemalja u kojima postoji „Gonkurova nagrada mladih“. Prisustvujem poslednjem većanju, kao i ove godine u Srbiji. To je istinska književna diskusija!