Plaketa Slavku Peroviću od ambasade Meksika u Srbiji: Istaknuti umetnik koga Meksikanci i danas nose u srcu

Na ovom priznanju, između ostalog, ispisano je da „muzički doprinos Slavka Perovića predstavlja jedinstveni podstrek zbližavanju naroda Meksika i Srbije, i veliki doprnos kulturnoj razmeni i jačanju prijateljstva dva naroda, koje traje i danas“.

Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je da je film „Jedan dan života“ postao kulturološki i društveni fenomen. Naišao je na snažan od‌jek i inicirao čitav talas meksičke muzike u Jugoslaviji tog vremena, a emocije kojima je publika kod nas reagovala na ovu ratnu melodramu govore o dubokom prepoznavanju.

– Priča o ljubavi između majke i sina, mladog oficira koji je osuđen na smrt, morala je snažno rezonovati sa narodom čije su rane iz rata još bile sveže i čija je istorija, nažalost, prepuna majki koje su oplakivale svoje sinove. I priča o prijateljima koji se nalaze na suprotnim stranama revolucije bila je našoj publici i te kako poznata – rekao je Pantelić.

Takođe je istakao „širu kulturološku srodnost naših naroda, kod kojih se kolektiv, zajedništvo i porodica visoko vrednuju i u okviru kojih se prevazilaze nedaće koje nam istorija donosi“. Pantelić je podsetio i da je meksička glumica Kolumba Domingez dobitnica Plakete Jugoslovenske kinoteke, koju je posetila 90-ih godina prošlog veka.

Ambasador Meksika u Srbiji Karlos Isauro Feliks Korona rekao je da je Slavko Perović „istaknuti umetnik koga mi Meksikanci nosimo u srcu“.

– Imamo tradiciju prijateljskih odnosa između Srba i Meksikanaca. Ovaj film u tome predstavlja jednu posebnu vezu. Postoje sličnosti naša dva naroda, a i istorija nam je slična. Obe nacije su se uvek borile da očuvaju nezavisnost, teritorijalni integritet i lični integritet.
Kako smo kroz istoriju delili iste vrednosti, želim da istaknem da smo kao narod i kao država Meksiko uvek podržavali Srbiju u svim aspektima, samim tim i u teritorijalnom integritetu po pitanju Kosova i Metohije – izjavio je ambasador.

– Sa ovim filmom je pokrenuto naše prijateljstvo, a zatim je on počeo da nas povezuje i kroz muziku, u talasu nazvanom ’jumeks’. Mananjitas melodija iz filma za nas je vesela i svečarska pesma, dok u Srbiji, na stihove Slavka Perovića, izaziva setna osećanja – napomenuo je Karlos Isauro Feliks Korona.

Podsetivši na požar u Meksiku kojem je uništen original filma „Jedan dan života“, istakao je da „zahvaljujući kopiji koju poseduje Jugoslovenska kinoteka, ponovo imamo taj film, on i dalje postoji i nije pao u zaborav“. Ambasador je dodao da su kasnije u ovaj region stigle meksičke telenovele, što je ponovo zbližilo naše narode.

Plaketu za Slavka Perovića ambasador je uručio njegovoj ćerki, filmskoj kritičarki, televizijskoj autorki i urednici Sandri Perović.

Zahvaljujući se u ime svog oca, Sandra Perović je prenela njegove pozdrave, dodavši da zbog svojih godina nije mogao lično da primi priznanje.

– Prijatno sam iznenađena što je Kinoteka puna i što ima i mladih ljudi. Oni će sada prvi put videti film „Jedan dan života“ koji je pre toliko decenija punio beogradske bioskope do poslednjeg mesta. Moj otac je bio redovni posetilac. Odmah nakon projekcije ovog filma, koji je gledao sa svojom majkom, dobio je inspiraciju za tekst, mada sa tužnim rečima. Pesma je vesela, ali je tematika filma tužna – rekla je Sandra Perović, dodajući da je „revolucija u Meksiku izazvala i pravu muzičku revoluciju u tadašnjoj Jugoslaviji.

– Slavko je 1968. godine za tada najveću izdavačku kuću „Jugoton“ snimio singl i prodao ga u milion primeraka, što je u ono vreme bio apsolutni rekord. Mnogi drugi umetnici pošli su njegovim stopama. Krenuo je jumeks talas, nezaustaviv, iako smo 10.000 kilometra udaljeni. Taj talas je obeležio muzičku scenu na prostoru bivše države.

Sandra Perović je podsetila je da je njen otac upoznao glumicu Kolumbu Domingez kada je posetila Kinoteku i uživo joj otpevao „Mamu Huanitu“, na španskom jeziku. Sandra Perović je istakla da mi i danas imamo ljubav prema meksičkoj kinematogafiji, koja je i u svetu cenjena i nagrađivana, i navela imena autora kao što su Giljermo del Toro, Alfonso Kuaron, Alehandro Gonzales Injaritu.

Publici se obratio i mladi reditelj Fransisko Ohrem i predstavio svoj dokumentarni film „Izgubljeni Marijaći“, koji prikazuje prisan odnos muzičara, ali i običnih ljudi u regionu prema, kako se nekada govorilo, meksikanskom melosu i karakterističnoj narodnoj nošnji.