Plastični fikus i borići

To je bila i prva rečenica u scenariju svečanog otvaranja, u čijem je kontekstu pomenut i dolazak ruskih prijatelja što se verovatno odnosilo na vikend-posetu ruskog premjera Dmitrija Medvedeva aktuelnom režimu u Srbiji.

Sve ostalo je bilo u duhu dugogodišnjeg šablona – dva obavezna govornika, jedan u ime domaćina, drugi kao predstavnik zemlje počasnog gosta Sajma, a između muzički program.

Ovog puta izostala je poezija. Na ovogodišnjem Sajmu knjiga koji je u trci za 200.000-og posetioca, što je pomalo bizarno u poređenju za počasnim gostom – Egiptom, na čijoj se sestrinskoj manifestaciji u Kairu posete broje u milionima, ipak je, primećen i novi momenat. Svečana otvaranja sve su manje zanimljiva i za posetioce i za same izdavače, koji se po prirodi posla na Sajmu okupljaju jednom godišnje, kao na najvećem bazaru knjiga u ovom delu Evrope.

Obraćanja direktora Kairskog sajama knjiga, Haitama Al Haj Alija i predsednika Udruženja književnika Srbije Milovana Vitezovića, obojica su pisci, filovana su sa muzičkim program koji je objedinio tradicionalno narodno pojanje i operu.

Iako su govori domaćina bili puni srpskih (državnih, crkvenih, književnih…) jubileja u 2019, jedno nije pomenuto – da i Beogradska opera ove godine slavi 100. postojanja – a na sajamskom repertoaru, umesno domaćih opera koje se posle višedecenijskog zaborava vraćaju na scenu na Trgu republike, našla se proverena arija O patria mia iz Verdijeve opera Aida.

Doduše radnja ovog Verdijevog remek-dela prigodno se dešava u Starom Egiptu, a programski se poklapa sa Nedeljom italijanskog jezika, koja se obeležava u celom svetu, pa i kod nas. Sve to dešavalo se u dekoru od plastičkih fikusa i borića, kojima je bilo ukrašeno stepenište Hale 2. Za program svečanog otvaranja bio je zadužen pozorišni reditelj Božidar Đurović, na čijem je angažmanu, kako se priča, insistirao Odbor Sajma knjiga.

Šablon za zvanično otvaranje već duže vreme ima formulu dva u jedan – posle centralne svečanosti sledi takođe svečano otvaranje štanda zemlje počasnog gosta, što se potom širi na mala lokalna prigodna otvaranja sajamskog prostora pojedinih državnih institucija.

Oba glavna, svečana otvaranja na ovogodišnjem Sajmu obeležili su neprimereno dugi govori domaćina, posebno na štandu Egipta, gde su državni i gradski zvaničnici razrađivali i razvlačili istu misao u bezbroj varijanti.

Na stanu što su se zvanice i novinari na nevelikom prostru ispred improvizovanog sajamskog staroegipatskog hrama gurali sa pojedinim TV ekipama, koje su usred obraćanja zvaničnika dve zemlje, rasklapali postolja i opremu za rad.

Na sreću, egipatska državna delegacija žurila je u Narodno pozorište, na prvo gostovanje Baleta Kairske opera u Beogradu i Srbiji. Naravno u čast otvaranja Sajma knjiga. Da li se, ipak, treba nadati da se po ovom jutru, odnosno noći, u čemu u današnjoj Srbiji nema bitne razlike, neće poznati ostali sajamski dani.