Ples mekan i moćan kao voda: Spremite se za performans uoči Svetskog dana okeana

Pomenute dimenzije su: zvuk, koji izvode Goran Lončarević / HTON i endléa; potom poezija koju recituje Ivan Marinković / HTON na odabrane stihove iz zbirke “Marinizmi” Slobodana Tišme; te i pokret za koji su zaduženi Olga Uzikajeva i Rade Obradović, kao i video koga je stvorio Maksim Koroljov.

Pesnik i ambijentalni muzičar Goran Lončarević kaže za Danas da je koncept nastao tokom promišljanja šta šestoro izvođača objedinjuje kao muzičare, plesače, video umetnike i pesnike.

S obzirom da su međusobno sarađivali na nastupu Digital/Natural festivala, delimično zasnovanom na improvizaciji i međusobnoj komunikaciji bez posebno zadatog referentnog okvira, za ovu priliku su postavili konkretan koncept sa zajedničkim ciljem, u potpunosti usklađeni. Njihov izazov na temu „voda“ leži u tome da se njih šestvoro izraze kao jedan organizam.

– Fluidnost vode, zvuk i energija koju nosi, dubina – bili su samo neki od aspekata koji su se nametnuli kao svima nama bliski, ali takođe i metaforičnost psihoanalitičkog termina ’Okeansko osećanje’ – doživljaj preplavljenosti osećajem večnosti i jedinstva sa celim svetom. Ovom značenju smo pridodali pojam ’sećanje’ iz reč ’osećanje’ – jer okean kao simbol podsvesnog čuva sva naša zaboravljena pamćenja, koja i dalje utiču na nas – pojašnjava Lončarević.

Performansom, pored njihovog viđenja okeana, umetnici nastoje da ispolje i svesti nedostupan materijal, te da publiku provedu kroz „svoje nesvesno“, radi dubljih sopstvenih uvida i iskustava.

– ’Zvuk okeana’ sam doživeo kao ’glas iz dubine’ na koji treba obratiti pažnju i pokušati razumeti šta nam poručuje, te sam muziku, kao jedan od potencijalnih načina za to, prvenstveno zasnovao na horskim pevanjima. Ona su pretočena i manipulisana kroz elektro-akustični pristup. Deo nastupa će činiti i zajednička stvar sa pesnikom Ivanom Marinkovićem, sa kojim radim kao Hton duo, pod nazivom ’Into the Mariana’s trench’ gde smo pokušali da dočaramo silazak do najdublje tačke na planeti, na Pacifiku – pojašnjava Lončarević.

Upitan za saradnju sa ruskim umetnicima, on ističe da su doseljenici iz Rusije sa sobom doneli veliki broj kreativnih, mladih ljudi, tako da se stvorio neki ’novi ambijent’, krajnje plodonosan, kao osveženje, koje nam je bilo potrebno ovde gde smo, posebno nakon epidemije.

– Sa ’talasa’ na kom smo skupa ’zaplivali’, želimo da, iz ipak nesrećnih okolnosti nastale migracije, izvučemo nešto pozitivno što će pomoći svima nama – kaže Goran Lončarević.

Olga Uzikajeva plesačica, koreografkinja, performer kaže za Danas da joj je ovo drugi put da živi u Beogradu. Prvo iskustvo života u Srbiji bio joj je dvogodišnji boravak u našoj zemlji 2011.

Tada se doselila radi profesionalnog sportskog plesa, pozvana da sa srpskim partnerom predstavlja zemlju na internacionalnom takmičenju.

– Drugi put sam se preselila u Beograd 2018. godine kada sam već bila prvenstveno fokusirana na savremeni ples. Ovde sam se takođe zainteresovala za hibridne umetničke forme nakon susreta sa neverovatnim muzičarima, vizuelnim i video umetnicima. Volim da sarađujem sa ljudima i razmenjujem iskustva. Prijatelji i kolege me beskrajno inspirišu svojom kreativnom vizijom i hrabrošću sa kojom preuzimaju rizik. Nisam toga bila svesna kada sam se po drugi put preselila u Srbiju. Intuitivno sam osetila tu potrebu, kako ne bih protraćila život u ograničenjima i stalnoj trci ka domovini. U Beogradu sam se prepustila toku, radim ono što volim i uživam u svakom trenutku. I izuzetno sam zahvalna za sve lepe saradnje i iskustva koja sam stekla. Osećam da ovde pripadam – ukazuje Uzikajeva.

Upitana za svoju umetnost, ona pojašnjava da je savremeni ples prirodan način da se izrazi kroz pokret, bez reči i objašnjenja. Prvenstveno kroz improvizaciju.

– Volim kada improvizujem, zajedno sa prijateljima, volim da komuniciram na licu mesta, da pravim trenutne kompozicije i neočekivane susrete. Čak i kada stvaram „koreografisano“ delo, uvek ostavljam prostor za improvizaciju i interpretaciju. Volim da radim u različitim interesantnim prostorima i mestima, u interakciji sa arhitekturom i okolinom. To je za mene deo „scenskog dizajna“. Ples i umetnost se mogu desiti bilo gde i bilo kada. Nadam se da će oni promeniti živote ljudi i njihovu percepciju stvarnosti – kaže Olga.

Zato umetnica ne deli prostor na ‘scenu’ i ono što se nalazi van nje. Dok nastupa, zanimaju je reakcije publike i njihov angažman, njihova prisutnost prilikom posmatranja predstave.

– Uživam u ‘igranju’ sa posmatračima, u približavanju i kretanju između gledalaca. Uživam da ih navodim da reaguju menjajuću lokaciju i smer u prostoriji. Ponekad izvodim i konceptualne participativne performanse, gde publika dobija zadatke i bira da li želi da učestvuje ili da posmatra performans – pojašnjava Uzikajeva.

Za kraj, umetnica pojašnjava kakav je osećaj interpretirati vodu: – Voda je deo organizma. Za mene je kretanje vode neka vrsta idealnog kretanja ljudskog tela. Tekuće vode se neprestano kreću, a njihova energija se nikada ne urušava. Takav tok je mekan i moćan u isto vreme. U plesu često želimo da postignemo takav vid lakoće, kao i lančane reakcije, zato me rad na temu vode inspiriše – ukazuje Olga Uzikajeva i dodaje da se obradovala kada ju je Goran pozvao da učestvuje u performansu, uoči Svetskog dana okeana.