Ples „Proklete avlije“

Nebojša Bradić, dugogodišnji saradnik budvanskog festivala (ovde je režirao „Zločin na kozjem otoku“, sa Mirjanom Karanović i Goranom Šušljikom u glavnim ulogama), kaže da je dirnut ovakvim prijemom gledalaca:

– Od samog početka predstave nekako se osetilo da se stvara vrlo visoka koncentracija pažnje publike u odnosu na ovo delo, i ta vibracija išla je sa obe strane – igrači su bili vrlo ozbiljno posvećeni zadacima, a gledaoci su to učitavali u predstavu kao značenja koja su im se nudila, i veoma sam srećan što se dogodila ta međusobna „alhemija“. Nisam, međutim, iznenađen, jer dugo godina poznajem budvansku publiku, a ono što me posebno raduje jeste što tu primećujem i novu, mladu, obrazovanu, urbanu generaciju gledalaca.

Mi smo izabrali specifičan jezik pokreta da ispričamo sve ono što Andrić nudi na svoj način i da sublimišemo u drugačiju vrstu izraza, apstraktnog, ali koji omogućava da onim što je telo, što je misao i emocija izrazimo neke stvari koje čak nije moguće izraziti u dramskom pozorištu – istakao je Bradić nakon premijere.

Uzbudljivu, asocijativnu i fantastičnu muziku koju je komponovao Zoran Erić, koja i sama govori o nekoj čovekovoj „prokletoj avliji“, pod vođstvom dirigenta Bojana Suđića izvodi više od 80 muzičara – Simfonijski orkestar RTV Beograd, gudački kvartet Svetog Đorđa, pijanistkinja Neda Hofman. Ta muzika je snimljena, a elektronsku klavijaturu uživo svira sam Zoran Erić, umetnik koji je za svoj rad ovde dobio najveću nagradu, „Grad teatar“ za doprinos dramskoj umjetnosti, i kome je budvanski festival već „prirodni ambijent“:

– Ne pamtim više koja mi je ovo premijera u Budvi, znam samo da sam prisutan već skoro dvadeset godina, od muzike za predstavu „Banović Strahinja“ koja je dobila najveće nagrade, pa do „Kanjoša“ 2011. i sada „Proklete avlije“. „Prošao“ sam sve legendarne budvanske produkcije, ali sam prvi put ovde sa igračkom predstavom, gde je muzika još bitnija nego u drami, i iskreno sam obradovan reakcijom publike. Ja sam možda nekako bio najveći skeptik u ovom projektu, u tom smislu što je leto, jedna lagana i vedra atmosfera, a „Prokleta avlija“ ne može da bude ništa lako i toplo. S druge strane, mene je rad na ovoj predstavi podsetio na saradnju sa koreografkinjom Sonjom Vukićević, s kojom sam radio njene predstave „Magbet“, i „Proces“ koje su bile vrhunske – to je ta sugestivna igra koja često više govori i od dramskog teksta – istakao je Zoran Erić.

Fenomenalan u ulozi Karađoza, Nikola Tomašević je pokazao i dramsku crtu svoje igre, a ova premijera je bila prilika da se vidi da i u Crnoj Gori ima svoje mnogobrojne „fanove“. Sjajan Otelo iz istoimene predstave i festivalske koprodukcije iz 2010, i partner Ašehen Ataljanc u „Božanstvenoj komediji iz 2011, i ovom trećom premijerom na Gradu teatru pokazao je da je trenutno jedan od vodećih igrača u regionu:

– Karađoz je sam po sebi bio veliki izazov, i veoma mi je drago što je publika osetila o čemu govorimo u ovoj predstavi. Iako je ovo koprodukcija sa NP, većina igrača dolazi iz nekog drugog plesnog bekgraunda, i sa nekim drugim plesnim tehnikama – od mjuzikla, do klasičnog i savremenog baleta, a svima im je zajedničko to da su odlični plesači, dobitnici brojnih nagrada, i da je svako od njih morao da napravi „kompromis“:

Milicu Jević, koja je član Baleta NP, publika ovde pamti iz gostujućih predstava, baleta nacionalnog teatra „Doktor Džekil i mister Hajd“ i „Ko to tamo peva“, kao i iz budvanskih festivalskih koprodukcija „Otelo“ i „Božanstvena komedija“, a zanimljivo je da u „Prokletoj avliji“ igra Ćamila, koji je njen prvi muški lik u karijeri:

– Jedva sam čekala premijeru, da nakon vrlo mukotrpnog rada proverimo pred publikom šta smo uradili. Taj rad bio je nemerljivo iskustvo, reditelj plus izraelski koreograf Dana Rutenberg, iako sam već imala priliku da radim sa izraelskim koreografima koji su poznati u svetu i posebni, a Dana Rutenberg je specifična, jer ima taj intimni, unutrašnji jezik koji je vrlo „organski“ i koji vrlo vešto dopire do publike. A Ćamil je, naravno, zahtevan, jer sam u sebi morala da istražujem i neke muške crte – da imam taj adrenalin i bes, a da opet vladam situacijom i budem neko ko je uzvišeniji i moćniji od drugih zatvorenika – kaže Milica Jević.

Autorski i plesni tim

Ovu inscenaciju čuvenog dela potpisuju poznata izraelska koreografkinja Dana Rutenberg, reditelj Nebojša Bradić, autor originalne muzike, kompozitor Zoran Erić, igrači Nikola Tomašević, Milica Jević, Tijana Šebez, Nebojša Gromilić, Čedomir Radonjić, Nemanja Nuamovski, Luka Lukić i Igor Naumovski, u koprodukciji sa Narodnim pozorištem iz Beograda i Nacionalnom fondacijom za igru iz Beograda Aje Jung.