Plesna predstava “Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom” Igora Koruge: Oblik otpora, kritike i zajedništva u turbulentnim društveno-političkim okolnostima

Kako je povodom premijere izjavio Igor Koruga, posle tromesečnog vrlo posvećenog rada, predstava “Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom” konačno se odigrala pred publikom.

Njegovo istraživanje ove želje odvija se kroz transgeneracijsku kreativnu razmenu sa šest koreografa / reditelja / plesača / izvođača lokalne nezavisne plesne scene – Nelom Antonović, Anđelijom Todorović, Jelenom Jović, Tatjanom Pajović, Borisom Čakširanom, i Sanjom Krsmanović Tasić.

– Presrećan sam što sam imao priliku da radim sa ovih šest fantastičnih umetnika zajedno na jednom mestu, da razmenjujemo iskustva i znanja, i prevazilazimo naše generacijske razlike. Ova predstava prosto ne postoji bez njih, bez njihovih ekspertiza, iskustava, sećanja, priča, istraživanja, metoda, praksi…Stoga sve što su dali u ovom procesu veliki je poklon, a posebno to da stoje pred publikom i pred plesnom scenom, prvi put zajedno, udruženi, snažni a opet tako iskreni, ranjivi – rekao je Koruga, izražavajući posebnu zahvalnost Milici Ivić, saradnici bez koje ovaj koncept ne bi ni uspeo da se realizuje.

Polazna želja u kreiranju ove plesne predstave jeste pitanje na koji način arhiviranje plesne umetnosti može biti umetnička praksa, a njeni izvođači, šest umetnica i umetnika su „arhive u pokretu“ – otelovljujući nedovoljno zabeležene zapise kretanja, doživljaja, sećanja, oralnih istorija iz njihovih umetničkih opusa, u trenutku kada ne postoji zvaničan institucionalni okvir arhiviranja lokalne plesne scene.

Kroz ovo transgeneracijsko (samo)propitivanje, preispituju se ujedno i taktike, principi, (re)pozicioniranja i kontradiktornosti njihove samoodrživosti kao oblika otpora, kritike i zajedništva u turbulentnim društveno-političkim okolnostima rada i života tokom poslednjih četredeset godina.

Šta o svemu tome iz današnje perspektive imaju da kažu (umetnički i lično) Antonović, Todorović, Jović, Pajović, Čakširan i Krsmanović Tasić? Šta nose i kriju njihova tela?

Na koje načine se nestalnost arhiviranja jednog vremena i istorije odražava kroz nestalnost same umetničke izvedbe (predstavu)?
Kako plesna umetnost (nezavisne scene) opstaje kao relevantno društveno, kulturološko i političko sredstvo za re- i pre-oblikovanje društvenog tela? Želja da se napravi čvrsta istorija, sigurno se završava neuspehom. Pitanje je samo, za koga?

Uz autora i koreografa Igora Korugu i izvođače, na predstavi su radili dramaturškinja Milica Ivić, kompozitor Luka Mejdžor, Mane Radmanović zadužen za grafičko oblikovanje, Boris Butorac, dizajner svetla, producentkinja Marijana Cvetković, kao i koordinator Marko Pejović i organizator Filip Perić.

Predstavu realizuje Stanica Servis za savremeni ples uz podršku projekta Dance On, Pass On, Dream On, programa Kreativna Evropa i Ministarstva kulture Republike Srbije, a partneri su Kulturni centar Magacin i Bitef Teatar.