Pletenjem i tkanjem protiv „okupiranja vremena“ od društvenih mreža

Naziv izložbe predstavlja mešavinu reči ekran i koža na engleskom jeziku (engl. screen i skin), a sama postavka sadrži tkaninu dužine jedanaest metara, trikotažu i nekoliko kalemova sa nitima namotanim na njih.

Rad Elise Kveste predstavlja kritički pogled na društvene mreže i velike tehnološke korporacije, preispitujući nedostatak komunikacije, greške u sistemu, preteranu kontrolu i virtuelne odnose suprotstavljajući im mreže tkanja i pletiva koje su sastavni deo odeće, a ova je, opet, po mišljenju umetnice, još uvek nešto najbliže našem telu i nešto što češće dodirujemo nego ekrane svojih elektronskih uređaja.

– U pokušaju da dođem do odgovora na pitanja koja se pojavljuju, preduzela sam proces seciranja i ponovnog prisvajanja svog digitalnog identiteta pomoću materijalizacije malog dela svog digitalnog otiska: poslednjih deset godina sa mog Fejsbuk profila. Iskoristila sam materijale, veštine i simbole iz tekstilne tradicije, prirodno povezane sa izražavanjem identiteta, ali i duboko upletene u poreklo računanja, da bih stvorila niz dela – različitih delova skupa podataka – koje je arhivirala najraširenija društvena mreža pod mojim korisničkim imenom – objašnjava Elisa Kvesta. – Tekstil je materijal duboko povezan sa izražavanjem identiteta. Odeća, u direktnom kontaktu sa našim sopstvenim ćelijama, štiti nas od klimatskih faktora i od fizičkog izlaganja intimnog. To je verovatno jedini predmet koji dodirujemo više od svog pametnog telefona – napominje autorka.

U ovom zajedničkom projektu Instiituta Servantes i Centra za promociju nauke značajno mesto zauzima prožimanje nauke i umetnosti, a veštačka inteligencija jedan je od gorućih problema savremene nauke ali i umetnosti.

– Ovo i je priča o algoritmima, klasifikaciji i katalogizaciji društvenih mreža. Ne treba zaboraviti da veštačka inteligencija ne prestaje da bude skup znanja i matematičkih procesa koji često, ali ne uvek, pokušava da preslika ljudski um. Reč je o mešavini logičkih sistema i produktivnosti da bi se dobio željeni rezultat – kaže Elisa Kvesta za Danas.

Često se događa da su ljudi u algoritmima, sa kojima su svakodnevno suočeni koristeći, recimo, društvene mreže, pogubljeni, postavlja se pitanje znaju li da ih “pročitaju”, odnosno da razumeju jezik društvenih mreža.

– Nije stvar u tome da ne znamo da ih pročitamo, već u tome što smo ubeđeni za to nikada nećemo biti sposobni. Ubeđeni smo da su veštačka inteligencija i sve te mašine, crne kutije nama običnim ljudima nedostupne i nedostižne, pogotovo ako ne poznajemo tehniku. Mislim da je takvo poimanje tehnologije sistemska greška. Mislim da treba sami da radimo na tome da barem razumemo kako algoritmi društvenih mreža funkcionišu i kako na nas utiču na ličnom, društvenom i političkom nivou. Upravo je projekat “Skeens” pokušaj da se tom problemu približimo iz ugla umetnosti i jezika – kaže Kvesta.

Na našu opasku da se često govori o tome da mediji manipulišu društvenim mrežama, sagovornica Danasa kaže:

– Ima jedna reč koja mi se mnogo dopada, a to je ‘hiperprisutnost’. Sve se dešava toliko brzo i nadilazi razdaljinu, brzinu i logiku koju mi ljudi razumemo. Mašine upravo tako funkcionišu. Dešava se da su ti svi procesi toliko brzi, a mi smo izgubljeni. Mislim da društvene mreže i mediji uglavnom žele da se o tu našu izgubljenost okoriste. Sve se dešava odmah, mnogo toga je preterano, a nama treba vreme da nešto shvatimo i razumemo. Mislim da to vreme i predah koji je ljudskom biću potreban nemamo, u njega su uletele tehnologije i korporacije kako bi izvukle korist za sebe – uverena je Elisa Kvesta i dodaje da je trenutni model kapitalizma ušao u svaku poru našeg života i društva da bi izvukao ekonomsku korist.

– Mislim da moramo da se usprotivimo tome da sve naše vreme pripada tom i takvom sistemu. U ovom projektu se, kroz tkanje i pletenje što su repetitivne radnje, opirem. Radeći to, ne radim ništa ‘produktivno’, već razmišljam o ručnom radu koji jeste veština i znanje što smo ga mi žene naučile, od baki i majki, a to mi dozvoljava da razmišljam. Mislim da kroz takav rad mogu da pružim pasivan otpor “okupiranju vremena” čemu društvene mreže služe – objašnjava Kvesta.

Ona veruje da i u sveprisutnosti, svemoći i diktaturi društvenih mreža, iako ga je sve manje, ima prostora za umetničku kreativnost i stvaranje.

– Mislim da ga ipak ima. Mislim da treba da budemo manje ozbiljni. Ponekad kreativnost možemo da uočimo na Instagramu, Tviteru ili bilo kojoj društvenoj mreži. Treba da budemo spremni i da osetimo i prepoznamo nove oblike kreativnosti koji nastaju. Svaki novi medij je privukao umetnike da kreativno stvaraju. Mislim da će umetnost i dalje nastajati jer je to nasušna potreba svakog ljudskog bića, bilo ili ne bilo društvenih mreža. Mislim da je važno da mi kao odgovorni građani insistiramo na transparentnosti na političkom, društvenom i globalnom nivou. Nije više stvar u tome da u nekom delu sveta neka lokalna vlast bude transparentna, već treba zahtevati da se vlade širom sveta sporazumeju i naprave okvir u kome će od globalnih korporacija tražiti da tehnologija bude pristupačna ljudima i da im služi, a mi građani moramo biti svega svesni i preuzeti svoj deo odgovornosti – kaže Elisa Kvesta za Danas.

Pobednički projekat

„Skeens“ je pobednički projekat jedanaestog poziva produkcionog programa LABjoven_Los Bragales, realizovan u umetničkom centru LABoral u Hihonu 2019. godine, uz podršku Colección de Arte Contemporáneo los Bragales i Kneževine Asturije.

O umetnici

Elisa Kvesta je španska umetnica koja se bavi pitanjima integracije tehnologije u okvirima društva i prirode, poput vrednosti podataka, informacionih infrastruktura i figurom dijagrama kao alatom za spekulisanje i generisanje znanja.

Uvek na raskrsnici umetnosti, dizajna, nauke i digitalnih kultura, učestvovala je u različitim društvenim projektima i sarađivala sa javnim i nezavisnim umetničkim inicijativama, uključujući Sajens geleri Dablin, Umetnički centar LABoral, festival Tentakular, Medijalab Prado u Madridu i festival Madatak.