Pljesak i knedle u grlu na komemoraciji glumcu Branku Cvejiću

Komemoracija je održana u njegovom Jugoslovenskom dramskom pozorištu u prisustvu porodice, prijatelja i kolega a o tome kakav je bio kao umetnik, kao čelni čovek JDP-a, a ponajviše kao čovek govorili su: Tamara Vučković Manojlović, Gorčin Stojanović, Dino Mustafić, Biljana Srbljanović, Svetozar Cvetković, Rajko Grlić, Voja Brajović, Branka Petrić, dok su pisma Slobodana Unkovskog i Bogdana Diklića pročitali glumci Marko Janketić i Joakim Tasić.

Tamara Vučković Manojlović podsetila je na sve ono što je Cvejić ostvario kao glumac i čelni čovek JDP-a, Gorčin Stojanović je govorio o njegovom specifičnom glumačkom daru i podelio neka od svojih sećanja, između ostalog, kako su se šalili da će on, Cveja, na ispraćaju imati najlepšu muziku. Tako je i bilo – ta legendarna, u srca generacija upisana melodija iz serije „Grlom u jagode“, u kojoj je Cvejić oblikovao takođe legendarni lik Baneta Živkovića Bumbara, obuzimala je i kada se nije čula. Kada je reditelj Rajko Grlić, koji je zajedno sa Srđanom Điđom Karanovićem kreirao „Grlom u jagode“, podelio sećanje na svog prijatelja iz 1970, kada se skupilo njih desetak da proslave svadbu Vesne i Cveje na Hvaru.

Rajko Grlić: Bio je skroman, divan, dobar čovijek. Takvim ću ga pamtit.

Tada je, prema Grlićevim rečima, Žarko Cvejić, čuveni operski pevač i otac Branka Cvejića, preko sat vremena, zajedno sa tada najznačajnijom klapom na Jadranu – Vela luka, pevao na brodu i nijedan putnik se nije bunio.

– Cveja je stajao sa strane, s onim smiješkom po kojem ću ga uvijek pamtiti – istakao je Grlić dodajući da je taj osmeh kombinacija „sreće i zadovoljstva i nelagode“. – Tog ljeta oči su mu bile žarke a taj osmijeh, koji u sebi skriva nevjerovatnu skromnost, to je nešto što je Cveju pratilo čitav život. Neko je rekao da je bio samozatajan. On je bio rijetko samozatajni glumac. Ovdie sedi jako puno glumaca i znamo da glumci nisu samozatajni. Kao što je lubenica sastavljena od vode, tako je i veliki dio glumačkog bića ego. Kod Cveje je taj ego ili bio fantastično sakriven ili jednostavno nije bio u onom obliku u kojem ga glumci imaju. Bio je skroman, divan, dobar čovijek. Takvim ću ga pamtit – zaključio je Rajko Grlić.

– Želeo je da ne želi ništa, bez pompe, tuđih govora onih koje ne poznaje, da ne nestane pod zemljom zaslužnih, već običnih, da se ne priča o tome. A pre toga da odigra još samo tu premijeru. Taj tekst koji je pronašao. I onda kažu pozlilo, ode s probe. To je to – rekao je Svetozar Cvetković na početku svog nadahnutog govora a onda podelio anegdote koje je iskusio sa svojim prijateljem za koga je između ostalog rekao da je bio čovek veći od vremena.

– Kakav je to čovek bio. Veći od vremena, stameniji od imena, snažniji od sujete, besniji od vetra, topliji od ljubavi, stroži od Bajčetića, blaži od Ognjenke, kao naivniji od sobarice, pa ipak mudriji od opozicije, lak kao pero a nekad težak kao depresija. Zaljubljen u lepo, pa ipak umotan u nikotin, ješan onoliko, a uvek na dijeti. Sa malvazijom uredno i Istrom u srcu… Uklesan u trajnom. Trajno uklesan u život naš, porodice, dece, pozorišta, ovog i ne samo ovog ali pre svega ovog pozorišta – podvukao je Cvetković.

Biljana Srbljanović podsetila je na društvenu angažovanost i životna načela Branka Cvejića

– Ljudi znaju skoro sve o Cveji, o njegovim legendarnim ulogama, o eufemističkoj glumi, nešto manje nažalost o decenijama na čelu ovog najznačajnijeg pozorišta bivše Jugoslavije. Ipak mnogo manje se zna o Cveji kao borcu, građaninu, učesniku svih protesta, hrabrom čoveku sa jasnim moralnim načelima, intelektualcu i antiratnom aktivisti, koji je uvek uz svoju Vesnu bio diskretno prisutan na svakom važnom građanskom skupu i tribini protiv nacionalizma, mržnje, ratova, šovinizma, homofobije, generalne nejednakosti među ljudima. To je meni Cveja – istakla je Srbljanović.

Ona je dodala i da nikada nije čula nijednu pogrešnu reč od glumca čak ni u najžučnijim ponoćnim raspravama o politici.

– Nijedno odstupanje od njegovih i Vesninih životnih uverenja – svi su ljudi jednaki, Jugoslavija je ubijena, nijedan sistem nije bez žrtava(…). Sarajevo je herojski grad, Srebrenica, Vukovar neizbrisive su mrlje na obrazu našeg društva – kazala je između ostalog Biljana Srbljanović…

Na jučerašnjoj komemoraciji između ostalih viđeni su i Milena Dragićević Šešić, Gorica Mojović, Radoslav Zelenović, Božo Koprivica, Andrej Nosov.