Po čemu su poznati Vera Pešić i Duško Popov, istorijske ličnosti koje su inspirisale filmske špijune?

Oboje su imali zaista fascinantne živote, vredne istraživanja i analize, zbog čega ne čudi da su bili predmet mnogih knjiga, ali i filmskih i televizijskih ostvarenja. Otkrijte po čemu su ove dve istorijske ličnosti bile poznate u narednim redovima.

Vera Pešić, „srpska Mata Hari“

Vera Pešić je radila kao agent za čak četiri tajne službe tokom Drugog Svetskog rata. Zbog svog fizičkog izgleda, zvali su je „leskovačka lepotica“, a danas je poznata kao „srpska Mata Hari“, jer je se kao i ova Nemica proslavila u špijunaži.

Rođena je u 1919. godine u Sijarinskoj banji u blizini Leskovca. U južnom srpskom gradu je odrasla, završila školu i udala se za policijskog pisara kada je imala svega 16 godina. No, brak nije potrajo, pa se par razveo dve godine kasnije, a Veru je sudbina odvela u Beograd.

U prestonici upoznaje majora Slavka Radovića, oficira Obaveštajnog odeljenja Glavnog đeneralštaba Jugoslovenske vojske, a nakon završene obuke, i sama postaje obaveštajac.

U službi je bila zadužena za razotkrivanje britanskih, francuskih i nemačkih operaciju u Beogradu i ostatku zemlje. Zahvaljujući svojoj lepoti, šarmu, ali i talentu za igranje valcera, Vera Pešić je uspevala da stekne poverenje stranih agenata, a pošto im se predstavljala kao zaposlena u Generalštabu Vojske, oni su želeli da je obrlate i preko nje dođu do relevantnih informacija za svoje vlade.

Jedan od takvih bio je Nemac Karl Lotar Kraus, inače član Gestapoa, koji je uspeo da od nje napravi dvostrukog agenta i uz pomoć nje stupi u kontakt sa četničkim vojvodom Kostom Pećancem.

Njena saradnja sa Nemcima je otkrivena, zbog čega je izbačena iz službe i uhapšena. Po dolasku okupacionih vlasti, Kraus je ponovo angažuje da radi za Nemce, ovog puta sa zadatkom da prati komunistička delovanja, kao i da obrati pažnju na četničke kontakte sa strancima.

U tom periodu, Kraus ju je poslao u Beč, gde je upoznala Elizabet fon Malcan, poznatu i kao Lepu Lili, suprugu nemačkog ambasadora, koja je takođe bila špijun. Njih dve su navodno bile ljubavnice, a mnogi tvrde da je Vera od nje naučila kako da na najbolji način zavede svoje žrtve.

Mada je podnosila izveštaje Nemcima, ona je istovremeno radila i  za jugoslovensku vladu u izgnanstvu, kao i za komuniste. Zahvaljujući njenom delovanju, Nemci su saznali detalje četničke saradnje sa Saveznicima.

Komunisti su takođe pokušavali da je iskoriste za svoje ciljeve. Vera je bila u kontaktu s mnogim vođama ovog pokreta, uključujući Stojana Ljubića i Milivoja Perovića, inače njenog školskog druga.

Kada je leta 1943. stigla u Gornju Jablanicu da otkrije delovanje stranih službi na ovom prostoru, uhvatili su je četnici i zbog saradnje sa Gestapom i komunistima osudili na smrt.

Ipak, Vera je još jednom uspela da se spase. Postala je bliska sa četničkim komandantom majorom Radoslavom Đurićem i po njegovim instrukcijama obavljala različite operacije na Kosovu i Metohiji.

Četnici, međutim, nisu blagonaklono gledali na njeno prisustvo i odnos sa Đurićem, pa su odlučili da ih eliminišu. Đurić je uhapšen, a Vera i njena majka su uhvaćene u pokušaju bega, nakon čega su streljane 18. maja 1944.

U trenutku smrti, Vera Pešić je imala samo 25 godina, a prema istorijskim podacima, ona je tražila da joj streljački vod ne puca u glavu, kako bi ovaj svet napustila lepa.

Duško Popov, trostruki agent koji je poslužio kao inspiracija za Džejmsa Bonda

Dušan „Duško“ Popov, danas je pre svega poznat kao istorijska ličnost koja je inspirisala engleskog pisca Ijana Fleminga da smisli lik Džejmsa Bonda. Njegov pravi život pak nije bio ništa manje uzbudljiviji nego izmišljen život agenta 007.

Popov potiče iz bogate porodice srpski trgovaca, a rođen je u Titelu 1912. godine. Budući da se školovao u Engleskoj, Francuskoj i Nemačkoj, naučio je sva tri jezika, ali i sakupio veliki broj kontakata, što mu je pomoglo u njegovoj budućoj profesiji.

Kao mladić, važio je za velikog zavodnika, a naročito je pokazao interesovanje za brze automobile. U Hamburgu je postao prijatelj s Johanom Jabsenom, bogatim mladićem koji je kao i Popov gajio prezir prema nacistima.

Njih dvojica su viđena kako sede u jevrejskim lokalima, uprkos zabranama, zbog čega ih je Gestapo uhapsio. Duškov otac je uz pomoć veza u vladi Kraljevine Jugoslavije uspeo da izdejstvuje njegovo oslobađanje, ali je Popov morao da napusti Nemačku.

Sudbina je ponovo spojila u Popova i Jabsena i to 1940. u Beogradu. Naime, Jabsen je Popova, tada advokata u Dubrovniku, upitao da li je zainteresovan da radi za nemačku vojnu obaveštajnu službu Abver, ali da istovremeno prosleđuje informacije britanskoj službi MI6. Popov je prihvatio njegovu ponudu i postao dvostruki agent.

Prva godina na novom poslu bila je veoma uzbudljiva za Popova. On je redovno slao poverljive informacije Britancima, iako je zvanično radio za Nemce, a kada je Abver poslao svog čoveka da u svojstvu vozača špijunira Popova, on je morao da ga eliminiše i smisli uverljivo objašnjenje za njegovu smrt.

Nacisti su ga poslali u Lisabon da stupi u kontakt s drugim špijunima, a odakle u London gde je njegov zadatak bio da proširi mrežu nemačkih agenata u Velikoj Britaniji i tako olakša okupaciju ove zemlje.

Popov je, međutim, nastavio da sarađuje s MI6 u Londonu i po njihovim instrukcijama šalje Abveru lažne informacije o nepostojećim minama u Lamanšu i izmišljenom avionu „bofajter“, na kome su britanci navodno radili. On je čak uspeo da ubedi Nemce da ima svoju mrežu špijuna u Londonu i da dobije novac za održavanje ove mreže, koji bi onda prosledio britanskoj službi.

U ovo vreme ga je upoznao Ijan Fleming, takođe agent u MI6, koji je Duškov raskalašan život i sklonost ženama i kockanju kasnije iskoristio kao inspiraciju kada je pisao svoj roman „Kazino Rojal“, prvu u nizu knjigu o Džejmsu Bondu.

Sam Popov je tvrdio da je na osnovu kontakata nemačke i japanske službe uspeo da otkrije da Zemlja izlazećeg sunca planira da napadne Perl Harbor. On je navodno ovu informaciju želeo da preda Ef-Bi-Aju, ali tadašnji šef ove američke agencije, Džej Edgar Huver, odbio je da ga primi i smatrao ga je nepouzdanim jer je zvanično radio za Nemce.

Od 1942. pa do kraja rata, Popov je imao zadatak da Nemcima pribavlja lažne informacije o rasporedu savezničkih snaga i planiranim invazijama. On ga je obavljao veoma uspešno sve do par nedelja pre početka iskrcavanja u Normandiju. Tada je, naime, uhapšen Jabsen, što je zabrinulo Britance, jer su strahovali da će on otkriti Popovljev identitet. Do toga, na sreću, nije došlo.

Po završetku Drugog svetskog rata, Popov se više nije bavio obaveštajnim radom. Uživao je u životu u svojoj vili na Francuskoj rivijeri sa ženom i četiri sina, gde je i završio život 1981, u 70. godini.