Pobedio roman neuhvatljivog žanra

Za nagrađeni roman „Arzamas“ Ivane Dimić (Laguna) glasali su Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Mihajlo Pantić a za roman „Hronika sumnje“ Vladislava Bajca (Geopoetika) Božo Koprivica i Zoran Paunović. U najužem izboru bili su još i romani Vladana Matijevića „Susret pod neobičnim okolnostima“ i Vladimira Tabaševića „Pa kao“

Prema rečima Mihajla Pantića, roman Ivane Dimić tematizuje jednu od egzistencijalnih relacija odnosa kćeri i majke. Takav odnos u sprskoj književnosti je, začudo, retko kada izdašnije i umetnički uspelije obrađivan, ukazao je Pantić.

„Meni je čast da budem u ovakvom ozbiljnom izboru s obzirom na to ko su su kandidati“, izjavila je Ivana Dimić pošto je proglašena laueratkinjom.

„Kad sam videla uži, a onda i najuži izbor, pomislila sam da je svejedno ko će tu nagradu da dobije jer su to sve ozbiljni književni poduhvati. Ja sam mislila da će nagradu dobiti Vlada Bajac“, kazala je Dimić.

„Koliko vidim, ovaj žiri je obraćao pažnju na književnost a za književnost je potpuno svejedno kog je roda. Što bi rekao Danilo Kiš – mrzim manjine u književnosti.“

Na pitanje novinara šta je najbolje u njenom romanu što bi moglo da isprovocira žiri da joj dodeli nagradu odgovorila je:

„Forma koja je nesvakidašnja budući da je ona mozaik u kojem se smenjuju dijaloški i prozni tok. Dijaloška forma se tiče horizontale nekog banalnog življenja, a vertikala metafizike i razmatranja o samoći, o smrti, o ljubavi, bolesti i tako dalje. Tako da postoji jedno razapinjanje glavne junakinje na krst sastavljen od te horizontale i vertikale koji se kreće od početka do kraja bolesti. Jer priča je vrlo jednostavna. Radi se o demenciji majke koja umire i ćerke koja je čuva. Ta priča teče kroz fragmente i na kraju se sastavi, do onoga do čega je meni kao ljudskom biću i piscu najviše stalo, a to je, da je ljubav jača od smrti“, objasnila je Dimić.

Na sličan način i žiri za Ninovu nagradu je obrazložio da pripovedanje u romanu enigmatičnog naslova „Arzamas“ teče smenom dramskih dijaloških i prozno-esejističkih pasaža.
„Dok se u dramskoj kolokvijalnoj formi i njoj imanentnoj graničnoj situaciji predočava sva složenost ljubavi dva bliska, a tako različita bića, od kojih je jedno u zenitu a drugo na kraju života, u proznim , katkad ispovednim a katkad poetskim kontemplativnim , fikcionalnim fragmentima, promišljaju se ključna egzistencijalna pitanja, u misaono i simbolički posrednoj vezi sa glavnom pričom. Tako se iz jedne sasvim intimne, gotovo kamerne perspektive otvara univerzalni pripovedni plan bez kojeg nema dobrog romana, ni vredne umetnosti.

Ispripovedan svedenim, dramski ekonomičnim načinom, u stalnoj smeni komično-apsurdnog i setnog tona, te stoga žanrovski neugvatljiv, roman „Arzamas“ postepeno prerasta u proznu fugu o ljubavi i smrti, u kojoj je ljubav, uprkos smrti, ona sila koja iskupljuje i osmišljava život“, piše u obrazloženju.

Inače, pre današnjeg proglašenja dobitnika Ninove nagrade je tradicionalno vladala atmosfera uzbuđenja. Licitiralo se najviše da bi Bajac mogao biti pobednik. Novinari i novinarke koji su pročitali neke od knjiga iz užeg ili šireg izbora preporučivali su svoje favorite i delili međusobno utiske o pročitanom. Čitanjem su pogotovo bili uposleni članovi žirija jer je i prošlogodišnja produkcija bila velika – do 15. decembra 2016. na adresu Nina je pristiglo 170 romana koji su ispunili uslove da se takmiče za prestižno priznanje. Ono će svečano biti dodeljeno 23. januara u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj kada će biti obeležen i 82 rođendan Nina.