Počast ili ustupak velikanima

Avgusta ove godine, Filmski centar Srbije objaviće prvi konkurs za sufinansiranje filmova naših najeminentnijih filmskih autora, i to je nova kategorija konkursa koja će ubuduće biti stalna.

Kako Danas (ne)zvanično saznaje, pravo na učešće imaće filmski stvaraoci stariji od 65 godina, čija su ostvarenja dobijala nagrade i priznanja u glavnim takmičarskim programima velikih svetskih i domaćih festivala, mada se na preciznim propozicijama ovog konkursa, prema rečima Gordana Matića, direktora FCS, još uvek radi.

– Ne bih unapred izdvajao pojedine tačke, posebno imajući u vidu da je konkurs u fazi izrade i usaglašavanja, a tačne konkursne procedure i propozicije biće na vreme dostupne javnosti, jer je prvi pozivni konkursa planiran za 4. avgust – kaže Matić.

Ovaj dobar „manevar“ FCS ipak otvara pitanje da li se sa uvođenjem kategorije za sufinansiranje filmova autora koji su proslavili srpsku kinematografiju u svetu možda kasni, jer su upravo oni poslednjih desetak godina najmanje „prolazili“ na konkursima za novac iz budžeta, a pri tom su generacija kojoj već polako „otkucava časovnik“ i koja nema baš previše vremena za aktivan rad.

Šta to, zapravo, znači možda nam najbolje govori primer reditelja i scenariste Srđana Điđe Karanovića – jedan od najznačajnijih autora jugoslovenskog i srpskog filma, koji je stvorio čak pet dela koja danas, pored svetskih nagrada nose i oznaku našeg kulturnog dobra („Miris poljskog cveća“, „Petrijin venac“, „Nešto između“, „Jagode u grlu“, „Virdžina“), „povukao“ se iz profesije, a poslednje ostvarenje snimio je 2009, film „Besa“, koji je bio naš kandidat za Oskara.

On se, kako kaže za Danas, neće pojaviti na novom konkursu FCS.

– Lepo je to što se dešava, i želim svojim kolegama sve najbolje, kao što to isto želim i našoj kulturi. Ali, ne pada mi napamet da konkurišem i da ulazim u tu priču, sada sam u godinama kada jedino želim da se mladi autori snalaze na tim konkursima FCS i da se bore za tu crkavicu od novca i svoje filmove. Mislim da je za neku moju generaciju malo kasno, a i te pare koje se dobijaju na konkursima za sufinansiranje daleko su od dovoljnih za pristojan film. Kod mene je to tako – kad sam zatvorio „radnju“, zatvorio sam je – ističe Karanović.

Reditelj i scenarista Goran Marković, iza koga su brojna kultna ostvarenja i visoka svetska i domaća priznanja (sedam njegovih filmova proglašeno je kulturnim dobrom, „Specijalno vaspitanje“, „Nacionalna klasa“, „Majstori, majstori“, „Variola vera“, „Već viđeno“, „Sabirni centar“, „Tito i ja“), poslednjih godina bio je učesnik brojnih konkursa FCS, ali bez neke velike sreće.

Novi potez FCS Marković ipak vidi sa više optimizma nego Karanović.

– Za svaku generaciju autora je važno da radi u kontinuitetu, nije dobro da prekida rad. Mi smo, nažalost, malo bioskopsko tržište i mora da se očekuje pomoć države. A ta pomoć je najpotrebnija mladim rediteljima koji treba da snime svoje filmove, više nego nama koji smo već afirmisani, i razumem zašto na poslednjih četiri – pet konkursa FCS nisam „prolazio“ – kaže Marković.

S druge strane, kako ističe, civilizacijska je tekovina da država pomaže ljude koji su sa uspehom predstavljali zemlju u svetu.

– Preko naših filmova svet je mogao da čuje kako zvuči naš jezik, da se upozna sa našom istorijom, društvom, kulturom, i filmska umetnost je dosta doprinela našoj afirmaciji. Nije na meni da ja prosuđujem da li se država dostojno odužila umetnicima moje generacije, za mene je važno što znam kako izgledaju moji filmovi, oni i dan – danas nisu zastareli, još uvek su aktuelni i privlače nove generacije gledalaca. U tom smislu, jako je važno to što Jugoslovenska kinoteka mnogo radi na restauraciji najvažnijih domaćih filmova, inače bi oni nestali sa lica zemlje. Ta digitalizacija predstavlja kulturni kontinuitet, i pored filmova mladih reditelja, vodi računa i o baštini, jer narod bez prošlosti nije narod. U tom nekom smislu, mislim i da je akcija FCS da se uvede poseban konkurs za nas veterane ipak dobra, ne vidim je kao milosrđe, i ja ću se svakako pojaviti na tom konkursu. Radovaću se ako komisija nađe za shodno da moj novi projekat zaslužuje podršku – kaže Goran Marković.

Decenije pauze

Reditelj Slobodan Šijan, iza koga su remek – dela „Ko to tamo peva“ i „Maratonci trče počasni krug“ koji su proglašeni kulturnom baštinom, primera radi, pojaviće se uskoro sa novim filmom „Budi Bog s nama“, posle pauze od 12 godina – poslednji put je snimao 2008, „S.O.S. Spasite naše duše“, a u međuvremenu se pojavljivao na brojnim konkursima.

Sličan je i primer Miloša Miše Radivojevića, koji je nagradama koje je osvojio na svetskim festivalima takođe proslavio domaći film – sa poslednjim ostvarenjem „Kako su me ukrali Nemci“ pojavio se 2011, a na konkursu FCS je ponovo „prošao“ tek 2019, ali je snimanje novog filma „Ostrvo na dnu“ morao da odloži zbog kovida.

Za sve generacije

Na pitanje da li se na uvođenje nove kategorije konkursa može gledati i kao ustupak velikim autorima koji su poslednjih godina bili „diskvalifikovani“, Gordan Matić kaže da FCS godinama unazad aktivno radi na diversifikaciji konkursnih poziva, upravo osluškujući potrebe domaće filmske industrije.

– Uvođenje novog Pozivnog konkursa za eminentne reditelje samo je jedan u nizu od nekoliko novih konkursnih poziva koje smo planirali i sproveli poslednjih godina, i nema govora da je sada reč o nekim ustupcima. FCS se promišljeno i proaktivno zalaže da se kroz konkursne procedure motivišu i podrže filmski profesionalci različitih generacija, kako debitanti, tako i iskusni, afirmisani stvaraoci – ističe Gordan Matić.