Počast „ocu“ srpske matematike

Svi govornici na akademiji u Svečanoj sali SANU nisu krili oduševljenje njegovom svestranom i neobičnom ličnošću, što je izlaganjima dalo i lični ton, dopunjen muzičkim programom u kome su dve violine Milica Žugić i Ljubomir Trujanović, uz pratnju harmonike Marka Lukića izveli repertoar koji je i Mihailo Petrović Alas s prijateljima u sastavu Suz svirao po beogradskim kafanama.

– Alas je sve radio sa strašću, a kod takvih ljudi važi pravilo ‘sve ili ništa’. On sam je rekao da nije prošao na konkursu za profesora na Velikoj školi da se nikada ne bi bavio matematikom, nego bi živeo na rekama Srbije – u čunu, a ne na brodu. Bio je neposredan, otvoren, skroman. Živeo je svakodnevno među ribarima kao što se kretao u visokim domaćim i stranim naučnim krugovima i bio član francuskih naučnih ekspedicija. Njegovi patenti i pronalasci su za nas i danas iznenađenje, mnogi od njih se još koriste. Bio je neverovatan, uz sve talente bio je i tvorac čitavog filozofskog pravca. Ipak, u središtu njegovog naučnog interesovanja bila je matematika. Napisao je 30 naučnih radova – više nego svi srpski matematičari. U Oksfordskoj enciklopediji istorije matematike posvećeno mu je nekoliko strana – rekao je, između ostalog, profesor Žarko Mijajlović, jedan od autora letošnje izložbe o Mihailu Petroviću Alasu u Galeriji SANU.

Akademik Stevan Pilipović naglasio je da 70 posto matematičara u Srbiji potiče iz škole Mihaila Petrovića Alasa i da je „ponosan što i on sam pripada Alasovim đacima“. Pilipović je ukazao na modernost i aktuelnost Petrovićevih naučnih teorija i radova, talenat i originalnost.

Akademik Gradimir Milovanović govorio je o razvoju srpske škole matematike, kojoj je Mihailo Petrović Alas udario temelj, kao jedan od šest doktoranada u Srbiji 19. veka. Mihailo Pantić osvrnuo se na ribarstvo i književnost ovog genijalnog „dvozanatdžije“ sa Kosančićevog venca sa darom za pisanje“.

– Ne treba mu davati književno mesto koje objektivno nema, ali ne treba ni zanemariti njegove književne radove. Alas ima sposobnost pripovednog čaranja. On je reprezent škole ‘beogradskog stila’, čija je osnovna odlika narativnost. Sam Alas nije sebe smatrao književnikom, niti je želeo da ga drugi tako vide, ali činjenica je da se iskazuje kao pisac osobenog stila. Bio je prvorazredni primenjeni pisac – rekao je Mihailo Pantić.

Dvodnevnu konferenciju „Mihailo Petrović Alas – život, delo, vreme“ organizovali su SANU, Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, Matematički institut SANU.

Ukratko

Mihailo Petrović, poznat kao Mika Alas (1868-1943), rodio se i umro na Kosančićevom vencu u Beogradu. Prvu beogradsku gimnaziju završio je u generaciji sa Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Jašom Prodanovićem, Pavlom Popovićem, o čemu je književnik Milovan Vitezović napisao kultni roman „Šešir profesora Koste Vujića“. Studije započete u rodnom gradu završio je u Parizu na Sorboni, gde je odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti diferencijalnih jednačina. U 29. godini postao je dopisni, a u 31. godini redovni član Srpske kraljevske akademije. Autor je 14 monografija i oko 260 stručno-naučnih rasprava, koje je objavljivao širom sveta. U Francuskom zavodu za patente registrovao je pet originalnih praktičnih izuma, a smatra se i pionirom savremenog računarstva. Kao pasionirani putnik proputovao je sve evropske zemlje, obišao Severni i Južni pol. Učestvovao je u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu kao oficir, a posle Velikog rata je bio rezervni oficir. Njegovi šifarski sistemi korišćeni su u vojsci sve do Drugog svetskog rata.

Zapanjujuće smanjenje zakašnjenja

– SANU je ideju da čitave godine posvećuje pojedinim ličnostima iz svojih redova započela 2016, koja je bila posvećena Jovanu Cvijiću. Sledila je 2017. posvećena Stojanu Novakoviću, a polako privodimo kraju i obeležavanje godine Mihaila Petrovića Alasa. Jedna od stvari koje mi se nameću kao lično iskustvo jeste nauk o naporima i energiji, pameti i promišljanju detalja u ne uvek naklonjenoj sredini, koju su ti velikani neštedimice ulagali. Ukratko, nisu zapanjujuća naša istorijska i civilizacijska zakašnjenja, zapanjujuća je brzina kojom su oni ta zakašnjenja Srbije smanjivali. Zato mi se čini da ovaj naš napor imao puni smisao, pa ćemo je sledeću 2019. posvetiti Slobodanu Jovanoviću – najavio je juče predsednik SANU Vladimir S. Kostić.