Počast „ocu“ srpske matematike

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Duh nauke predstavlja kritika, kritička rasprava a ne samo panegirici. Ni hrabrost, ni vrednoća, ni jaka volja ne mogu nadoknaditi zakasnelost u obrazovanju i vaspitanju pojedinaca i nacija. Živa i poražavajuća istina je da mi u nauci i filozofiji nismo imali ljude poput D. Obradović, L. Kostić, I. Ruvarac ili S. Vinaver koji bi ustalasali mrtvo more kulture i izveli kopernikanski obrt iz despotskog u građansko društvo. Tako, na primer, M. Petrović-Alas, iako francuski đak, nije shvatio koliku bi KORIST budućim generacijama učinio da je dao da se prevedu kapitalne knjige Poenkarea (čiji je on ćak bio; „Nauka i hipoteza“1902., „Vrednost nauke“1905., „Nauka i metod“ 1908. „Poslednje misli /o naučnoj metodi/“ 1913.). Slično je i sa našim nemačkim đacima B. Pertonijevićem, M. Milankovićem, Pupinom, Teslom… koji nisu ništa uradili da naša deca čitaju (u prevodu): Helmholca, Bolcmana, Herca, Fregea, Dijema, Maha, Franka, Karnapa, Bridžmana, Edingtona, Vejla, Hana, Šlika, fon Nojmana… Iluzorno je verovati da je bez kritičkog mišljenja i intelektainog poštenja, bez sistema nezavisnih istitucija koje omogućavaju slobodne rasprave, moguće formirati građansku – kulturu, nauku i državu.