Počast Pekiću i Zdravku Velimiroviću

Remek delo naše kinematografije, film „Dan četrnaesti“ po scenariju Borislava Pekića, u režiji Zdravka Velimirovića, biće prikazano na 74. Kanskom festivalu, u prestižnom programu „Kan klasik“. Ovo izuzetno ostvarenje snimljeno 1960. u produkciji „Lovćen filma“, koje je tačno pre šest decenija bilo u trci za Zlatnu palmu, kanska publika imaće priliku da vidi u digitalno restaurisanoj verziji kopije koja je izrađena u saradnji Jugoslovenske kinoteke i Crnogorske kinoteke.

O značaju naše nekadašnje kinematografije govori i činjenica što je posle „Skupljača perja“ Aleksandra Saše Petrovića, i „Ko to tamo peva“ u režiji Slobodana Šijana, „Dan četrnaesti“ treće ostvarenje koje se prikazuje u programu „Kan klasik“. Zanimljivo je da je ova politička drama po mnogo čemu ušla u istoriju – ona je prvi Velimirovićev igrani film u karijeri, prvi scenario koji je Pekić napisao, i prvo ostvarenje jugoslovenske kinematografije koje je prikazano u glavnoj konkurenciji Kanskog festivala.

Radnja filma događa se u zatvoru, i bavi se jednom od Pekićevih opsesivnih tema – prati sudbinu zatvorenika. Pekić, koji je zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji „Savez demokratske omladine Jugoslavije “ od 1948. do 1953. bio na izdržavanju kazne u kazneno – popravnim domovima u Sremskoj Mitrovici i Nišu (bio je osuđen na 15 godina, ali je pomilovan), u scenariju „Dan četrnaesti“ prvi put počinje da piše ono o čemu će kasnije pisati celog života – zatvoru.

Druženje Pekića i Velimirovića, kako je o nastajanju ovog filma svedočio sam reditelj, datiralo je još iz detinjstva, sa rodnog Cetinja, i ova „družina“ budućih velikana i idealista nastavila je svoje prijateljstvo tokom studija u Beogradu.

„Ideje za film potekla je slučajno – pročitao sam vest da je izašao predlog zakona da osuđenici koji se dobro vladaju mogu da dobiju četrnaest dana godišnjeg odmora – neki uz krug samog kaznenog doma, a neki i da odu kućama. Onda se srećnim slučajem pojavio Pekić, tada mladi, talentovani pisac, moj prijatelj i drug sa kojim sam odrastao na Cetinju. Moram kazati, bila je još jedna povoljna okolnost za film – Pekić je imao veliko lično iskustvo za ovu temu, robijao je pet i po godina, i kad sam mu predložio da napiše scenario znao sam da će to biti najbolja priča“.

Jedna od prvih premijera filma, po svedočenju Velimirovića, bila je upravo u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, ali Pekić nije došao na projekciju, bilo mu je jako teško.

„To je bio kritički film, ironično orijentisan, provokativan i pomalo poetičan, koji je naša publika lepo primila. Ali je negde i uzdahnula – ne treba zaboraviti da je to bila 1960. godina, iz svesti ljudi još nije iscurila priča o Golom otoku, partiji, i strah od toga, a još nisu bile završene priče ni o drugim političkim utamničenjima. Ovaj film bio je dah slobode, dah slobodnog iskaza u filmovima“, govorio je Velimirović.

U Kanu, žiri na čelu sa čuvenim rediteljem Fredom Cimermanom, od 33 ostvarenja iz sveta koja su 1960. bila u trci za Zlatnu palmu, film „Dan četrnaesti“ rangirao je na peto mesto, a kritika je izdvojila i izuzetna glumačka ostvarenja Slobodana Cice Perovića, Nikole Popovića, Karla Bulića, Dušana Janićijevića, Mire Stupice, Olge Spiridonović.

Zanimljivo je i da su čak dva Velimirovićeva filma, „Umir krvi“ (dokumentarac iz 1971.) i „Derviš i smrt“ (1974.) bila nominovana za Oskara, a ovaj svetski priznati sineasta ostao je upamćen i po ekranizaciji velikih književnih dela.

„Ko to tamo peva“ hit u Francuskoj

Antologijski film „Ko to tami peva“ Dušana Kovačevića i reditelja Slobodana Šijana, „okićen“ nagradom publike na Kanskom festivalu pre 40 godina, bio je u programu „Kan klasik“ na prošlogodišnjem festivalu koji zbog pandemije nije održan, a trenutno je hit u francuskim bioskopima. Kako je objavio producent, „Centar film“, samo za tri nedelje prikazivanja u 12 francuskih bioskopa „Ko to tamo peva“ videlo je više od tri hiljade gledalaca, a u planu je da bude prikazan u još 50 bioskopa širom Francuske.