Počeo deveti festival "Krokodil"

Kiša je prestala da pada a nebo se razvedrilo uz predstavljanje monografije Ogledala Lune kojom je ovoj muzičkoj grupi konačno dat zasluženi položaj jednog od najznačajnijih bendova ranih osamdesetih. Sa Slobodanom Tišmom, pevačem ovog benda, Goranom Tarlaćem i Sašom Rakezićem  autorima monografije razgovarao je Dragan Kremer pred već skoro prepunim amfiteatrom.

Istaknuti prozni i dramski stvaralac Slobodan Šnajder čitao je iz svog najnovijeg romana „Doba mjedi“, velike sage o sudbini folksdojčera na prostoru bivše Jugoslavije, uz velike ovacije iz publike. Nakon Slobodanovog nastupa usledio je prvi festivalski sofa-intervju na koji nam je iz Praga došao  Lordan Zafranović, jedan od najkontraverznijih i najprovokativnijih domaćih reditelja čuvene Praške škole.

Sa Lordanom je o njegovom stvaralaštvu, odnosu knjige i filma, odnosu umetničkog i političkog te saradnji sa stvaraocima poput Mirka Kovača I Filipa Davida (koji je takođe bio u publici) razgovarao je filmski kritičar Ivan Velisavljević. 

Treću godinu zaredom festival „Krokodil“ ima i humanitarni karakter. Prijatelj ovogodišnjeg festivala je Hemofarm fondacija s kojom od 2016. godine ujedinjujemo snage u projektu NAJVAŽNIJI POZIV U ŽIVOTU, s ciljem podizanja svesti javnosti o transplantaciji i doniranju organa. U okviru programa glumica Jelena Graovac čitala je iz knjige Tijelo njenog tijela Slavenke Drakulić o njenom iskustvu presađivanja organa koje je usledilo nakon inserta iz dokumentarnog filma Slavenka ili o boli hrvatskog dokumentariste Petra Krelje. Na gornjem platou amfiteatra svi posetioci bili su i u mogućnosti  da postanu ponosni vlasnici donorske kartice.  

Kroz interesantno predavanje, Aleksandar Zograf proveo nas kroz svet Malih otkrića što je i naziv njegove najnovije zbirke kratkih, poetičnih i dokumentarnih stripova koje redovno crta u formi strip-kolumne za časopis Vreme.  Pubiku je angažovao  kroz mali radijski interaktivni performans Srđa Anđelić predstavljajući radio Mjehur na mreži.  Predstavljena je  i spisateljicu i mirovnu aktivistkinju Svetlanu Slapšak, dobitnicu ovogodišnje Vitalove nagrade za književno delo Ravnoteža iz koga je i čitala za sam kraj prve večeri festival „Krokodil“. 

Debata „O Biljani Jovanović“

Sa današnje debate u Centru za kulturnu dekontaminaciju    Foto: Fonet/Filip Stevanović

Osim sofa-intervjua, nastupa, čitanja te muzičkih i glumačkih performansa koji čine program, festival će kako najavljuju organizatori i ove godine imati raznolike tribine. Danas je u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21) održana debata „O Biljani Jovanović“, na kojoj su govorili : Borka Pavićević, Svetlana Slapšak.

Književnica Biljana Jovanović bila je buntovnica, revolucionar, pojam nezavisnosti i vrhunskog racionalizma, imala je energiju koja se nije mogla zaustaviti, rečeno je danas u prvom razgovoru koji je održan u okviru debatnog programa Festivala Krokodil. Direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević rekla je da je Biljana Jovanović bila neodoljivo lepa žena.

„Ona je za mene najfantastičniji spoj stvaraoca, divljakuše, slobodnog čoveka. Živela je junački život, stvarala je junakinje. Bila je gladna i bogata, umorna i puna energije, bila je stvaralac književnih dela, a istovremeno je bila i stvorena. Ona je za mene čovek jedne posebno tragične sudbine“, istakla je Pavićević.

Književnica Svetlana Slapšak rekla je da je Biljana Jovanović napisala tri romana i svaki od njih je doneo potpuno novu poetiku.

„Ona je probijala granice svakom svojom novom proznom knjigom, poezijom i dramama, ali romani su posebno zanimljiv slučaj“, istakla je Slapšak. Ona je rekla da je roman „Duša jedinica moja“ Biljane Jovanović bio njen „upis u tadašnju epsku, postinformbiroovsku mušku priču, što je odgovralo tom vremenu“.

„Imala je neverovatnu poetiиku strogost i svaki od njena tri romana sledi poetički model koji se može savršeno analizirati i biti idealno štivo za bilo koji doktorski studij teorije književnosti, što je veoma različito od buntovnosti koju je ona pokazivala“, istakla je Slapšak. Ona je navela da je Biljana Jovanović svoju buntovnost, koju je izražavala na razne načine protiv razliиitih perifernih ili više centralnih oblika sveta u kome je živela, kondenzovala na početku rata.

„To je bila njena misija, to je bio njen život. Najveća stvar protiv koje možeš biti je rat. To je Biljani trebalo, ne male stvari, nego velika stvar i ona se postavila protiv rata sa, pre svega, ingenioznim idejama“, rekla je Slapšak.

Biljana Jovanović je roрena 28. januara 1953. godine u Beogradu, a umrla 11. marta 1996. godine u Ljubljani. Autor je romana Pada Avala, Psi i ostali i Duša jedinica moja, kao i drama Urlike Majnhof, Leti u goru kao ptica, Centralni zatvor i Soba na Bosforu, a objavila je zbirku pesama Čuvar.

Sutra od 18 sati u istom prostoru je nova debata.

Festival KROKODIL 2017 podržali su: Hemofarm fondacija, književna mreža Traduki, S. Fischer Stiftung,  forumZFD, NORLA i Muzej Jugoslavije. Medijski partneri: Danas, Nedeljnik, Radio Laguna.