Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević otvorio je večeras u Loznici 84. Vukov sabor istakavši da je Ministarstvo kulture i informisanja u procesu javne rasprave o predlogu „Strategije razvoja kulture Republike Srbije 2017. do 2027. godine“ što je strateški dokument koji Srbija nikada nije imala.
„Pored drugih važnih tema u tom dokumentu, mi smo se sa velikom pažnjom osvrnuli na pitanja jezičke kulture, na zaštitu jezika i pisma“, rekao je ministar Vukosavljević i napomenuo, upravo u postojbini čuvenog reformatora Vuka Stefanovića Karadžića, da od svih građana Srbije očekuje podršku, pogotovo za očuvanje ćiriličnog pisma.
On je podsetio da je ćirilica ugrožena, da nju deca uče u školi, ali da je duh vremena takav da se koristi sve slabije. „Ukoliko ne budemo svesni krunskog dragulja svoje kulture, odnosno svog ćiriličnog pisma, fonetske reforme koje su u najvećoj meri zasluga Vuka Karadžića mi nećemo imati šta da prenesemo svojim potomcima“, rekao je Vukosavljević, navodi se u saopštenju.
Istakao je da je kulturno jezgro jednog naroda njegova osobenost, kao i da je zadatak jedne osmišljene kulturne politike upravo da prepozna to svoje jezgro, da ga sačuva, obogati i da ga tako očuvanog prenese generacijama koje dolaze.
„Obaveza ove generacije je da se posveti otvorenim pitanjima, kao što je zaštita jezika i ćiriličnog pisma, a to spada u naše apsolutne prioritete“, napomenuo je ministar on.
Takođe, primetio je da nam se kultura nalazi pred mnogim izazovima i istakao da će Ministarstvo kulture učiniti sve što može kroz strategije kulturnog razvoja da dođe do dokumenta koji će pokazati put kojim treba da idemo.
On je za najstariju kulturnu manifestaciju u Srbiji, Vukov sabor, rekao da predstavlja izraz jednog stabilnog i dragocenog kontinuiteta naše kulture.
Ocenio je da nam je za protekle 84 godine istorija donela i prinosila različite epohe i društvena uređenja, vladare, duh vremena, ali da tradiciju nekada ne negujemo kako treba.
Vukosavljević je podsetio da je Vuk Karadžić doneo ono narodno, iskonsko, preplet duše i karaktera našeg naroda. „Na bogatu evropsku kulturnu trpezu sa ponosom je izneo naše narodne pesme, epsku narodnu poeziju, pripovetke, bajke, basne… Izneo je dragulje srpske kulture pred situ evropsku publiku koja je sa oduševljenjem prihvatila ono što je ponudio“, rekao je ministar.
Primetio je da ukoliko mi ne čuvamo njegovo nasleđe i pristup kulturnoj tradiciji, što je čvrsto nacionalno opredeljenje utemeljeno u osnovne i bitne dimenzije srpske kulture koja je i staroslovenska i balkanska i svetosavska, kosovska i evropska, „mi našu kulturu nećemo sačuvati“.
Prema njegovim rečima kultura je bitna jer samo tako možemo opstati kao narod, jer na taj način čuvamo i nacionalnu i državnu vitalnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
