Počinje 71. Filmski festival u Kanu

Nakon zanesenosti svojom slavom i veličinom nekoliko poslednjih godina, čini se da se najveći festival na svetu polako vraća suštini i da će ove godine najveća zvezda biti NJegovo veličanstvo film! Već na prvi pogled, zvanična selekcija ukazuje na tu promenu, sa čak osam novih imena i mnogim slavnim, doskora nezaobilaznim, autorima koji su ovoga puta skrajnuti. Tako u selekciju nisu uključena poslednja ostvarenja Majkla Lija, Ksavijera Dolana, Kler Deni, Paola Sorentina, Tomasa Vinterberga, Karlosa Reigadesa, Naomi Kavase, Terensa Malika, Lasla Nemeša, Brajana de Palme, Žaka Odijara, koja su još pre mesec dana bila viđena kao izvesni kandidati za Palmu. Ako se ovome doda i podatak da su iz ovogodišnje selekcije, zbog zakona o distribuciji filmova u Francuskoj, isključene i sve NETFLIX-ove produkcije, koje su slovile kao garantovane – „Roma“ Alfonsa Kuarona, „Norveška“ Pitera Grineveja i, posebno, upravo kompletirana nova verzija filma „Druga strana vetra“ Orsona Velsa, čini se da je Kan ove godine pre u znaku onih koji su izostavljeni nego onih koji su uključeni u selekciju.

Razloge za ovakvu odluku selektora verovatno treba tražiti u činjenici da su veliki i slavni sineasti, na bazi svog minulog rada, automatski dobijali carte blanche za zvaničnu selekciju, da bi se potom ispostavilo da njihovi opusi često nisu bili na nivou očekivanog. Odnosno, da veliko ime ne znači automatski i uvek i kvalitet. I da su, s druge strane, propratne manifestacije, na kojima nastupaju manje poznati ili sasvim nepoznati autori, te na kojima se zapravo događaju čuda.

Pa šta nam nudi ovogodišnji festival? Selektor Tieri Fremo je izjavio da je kvalitet filmova bio jedini i glavni kriterijum, ali i da je istovremeno njihova ideja i želja bila da se selekcija osveži i obogati novim, mladim i talentovanim autorima, malo poznatim široj javnosti. Tako su u zvaničnom takmičarskom programu za ovogodišnju Zlatnu palmu, u konkurenciji od 21 autora, mesto našli i jedan Rus i jedan Kazahstanac. Kiril Srebrenikov nam donosi „Leto“ u Kan, priču o ljubavnom trouglu smeštenom u Moskvi 80-ih godina, uz muziku Bouvija i Led Zepelina. Nažalost, male su šanse da će ovaj progresivni pozorišni i filmski reditelj prisustvovati premijeri svog filma, budući da se nalazi u kućnom pritvoru zbog žestoke kritike vlasti, a uz zvanično obrazloženje da je to zbog navodnih „nepravilnosti u finansijskom poslovanju“. Drugi autor iz bivšeg Sovjetskog Saveza je Kazahstanac Sergej Dvorcevoj, koji se proslavio delom „Tulpan“, za koje je osvojio nagradu na smotri Izvestan pogled i koje je 2008. ušlo u izbor za Oskara za najbolji film na stranom jeziku. Ovaj majstor socrealizma stiže na festival sa „Ayka“, storijom o patnji i beznadežnom životu jedne Kirgiskinje u Moskvi. Pored njih, tu će bit i dva japanska autora. Čuveni Hirokazu Kore-eda sa porodičnom dramom „Sitni kradljivci“ i Ryusuke Hamaguchi sa misterioznom, hičkokovskom pričom „Spavati ili hodati“. Adaptaciju kratke Murakamijeve priče „Goreti“ će predstaviti slavni Korejac Lee Chang Dong. Imajući u vidu njegovu reputaciju, očekuje se da će i ovaj film biti must see. Kinez Jia Zang -Ke je stari znanac festivala. NJegov poslednji film „Pepeo je najčistije belo“ je smešten u kinesko kriminalno podzemlje i po prvim najavama zvuči veoma ambiciozno.

Ovogodišnju selekciju će nesumnjivo uveličati dva velika iranska umetnika – Asgar Farhadi i DŽafar Panahi. Farhadiju, jednom od najomiljenijih autora festivala, pripala je čast da večeras otvori 71. kansku ekstravagancu i to filmom „Svi znaju“. Radi se o psihološkom trileru, snimljenom na španskom, u kome igraju Penelopa Kruz i Ksavijer Bardem. DŽafar Panahi će se Kanu predstaviti sa „Tri lica“, delom posvećenim iranskim glumicama, predstavnicama tri različite generacije. Za sada je neizvesno da li će Panahi moći da prisustvuje premijeri svog filma, budući da mu je zabranjen izlazak iz zemlje zbog njegovog aktivnog učešća u prodemokratskom pokretu.

U prvoj selekciji, nakon eksplozije pokreta Me Too i Times Up, uprkos zalaganju za diverzifikacijom i izjavama da nikada neće biti pozitivne diskriminacije, našle su se samo tri žene. Selektori su podvukli da su filmovi isključivo birani na bazi kvaliteta, a ne na osnovu pola, godina ili rase. Tri dame na ovogodišnjoj smotri su: Francuskinja Eva Huson sa „Devojkama sunca“ – pričom o kurdistanskim ženama borcima; Libanka Nadin Labaki, nadarena glumica i rediteljka, koja će predstaviti dramu „Capernaum“ o klincu koji se suprotstavlja načinu života koji mu je sredina nametnula; i Italijanka Alice Rohrwacher, čije se poslednje delo zove „Lazzaro Felice“ sa španskim glumcem Serž Lopezom, koje prati životni put jednog čoveka kroz pet decenija.

Američke boje na ovogodišnjem festivalu će braniti Spajk Li i Dejvid Robert Mičel. Spajk Li se nakon 1991. prvi put vraća na Kroazetu sa „Blackklansman“, istinitom pričom o Ronu Stalvortu, crnom policijskom oficiru koji se infiltrirao u Kju Kluks Klan, sa DŽonom Dejvidom Vašingtonom u glavnoj ulozi. Što se tiče Dejvida Roberta Mičela, on stiže sa crnom komedijom „Ispod srebrnog jezera“, o tipu koji se beznadežno zaljubljuje u svoju susetku, koja nenadano nestaje.

Zvezde ove selekcije nesumnjivo čine Godar, DŽejlan, Garone i Pavlikovski. Žan Lik Godar ce se predstaviti sa „Knjigom slika“ i sve ukazuje da će to biti još jedna komplikovana meditacija na temu kulture i komunizma, kao i prethodna „Zbogom govoru“. Moto filma je – „Ništa sem tišine, ništa sem revolucionarne pesme – storija u pet delova, kao pet prstiju ruke“. Poljski sineasta Pavel Pavlikovski, poznatiji kao iluzionista slike i poeta duše, predstaviće Kanu „Hladni rat“, ljubavnu priču čija se radnja odvija u Poljskoj 50-ih godina prošlog stoleća. Mateo Garone, italijanski reditelj i autor nezaboravne „Gomore“, na Kroazetu stiže sa svojim „Dogmanom“, urbanim vesternom, koji je navodno inspirisan bizarnom krimi pričom iz 80-ih. Što se tiče Nuri Bilge DŽejlana, turskog reditelja koji je nosilac svih kanskih trofeja, pa i Zlatne palme za svoj „Zimski san“ 2014, on je rešio da se ovoga puta družimo sa njegovim „Drvetom divlje kruške“ i to punih 3 sata i 8 minuta, što je najduži film ovogodišnje selekcije. Da li će biti i najbolji, videćemo.

Zemlju domaćina, pored Godara i Eve Huson, predstavljaće još tri autora – Stefan Brize, Gustav Onore i Jan Gonzales. Stefan Brize stiže sa socijalnom dramom „U ratu“, o zatvaranju fabrike i pokušaju radnika da spasu svoje poslove, sa velikim francuskim glumcem Vinsentom Lindonom; Gustav Onore se u „Dopadati se, voleti i trčati brzo“ bavi životom sredovečnog pisca i jednog studenta, dok nam Jan Gonzales u „Nož plus srce“ nudi upravo to – nož plus srce sa Vanesom Paradi. Mesto u zvaničnoj selekciji je našao i egipatski reditelj A. B Schawky sa svojim prvim filmom „Yomeddine“, što je svojevrsno priznanje mladom sineasti.

Žirijem 71. festivala dominiraju žene, a predvođen je slavnom glumicom i humanitarnom radnicom Kejt Blančet.

Za dve nedelje ćemo saznati da li je selektor doneo ispravnu odluku. Ono što se već sada zna je da će, nakon skandala sa najvećim filmskim magnatom Harvijem Vajnstajnom, koji je bio personifikacija Kana, ovaj festival biti mnogo skromniji i drugačiji. I da će sa efemernog i usputnog akcenat biti prebačen tamo gde i treba da bude. Na filmsko platno.

„Ukidanje“ novinara i selfija

Selektor ovogodišnjeg filmskog festivala je doneo kontroverznu odluku koja je vidno uzburkala duhove, a odnosi se na štampu. Naime, prvi put ove godine štampa neće moći da gleda filmove pre zvanične premijere, već istovremeno sa publikom ili sledećeg dana. Obrazloženje koje je dato je da je ipak ekipa filma ta koja prva treba da odgleda svoj film u prisustvu publike, a tek potom štampa. Naravno, to je samo izgovor, budući da su se producenti i reditelji žalili da štampa nigde nije tako negativna, pogana i spremna da uništi neki film kao u Kanu. Ovako valjda očekuju da će se na projekcijama 24 sata kasnije, „razvodnjeni“ sa publikom, novinari ponašati „pristojnije“ i „uljudnije“!? Ova odluka, koja je po meni vid cenzure, ali sofistično upakovane, s pravom je ražestila novinare i kritičare, koji smatraju da je na taj način njihova uloga i funkcija devalvirana, a sud omalovažen. Udruženje novinara i kritičara je podnelo protest upravi festivala, ali, za sada, odluka nije izmenjena.

Druga odluka, za koju je selektor festivala, za razliku od prethodne, očekivao velike pohvale, jeste ukidanje selfija na crvenom tepihu. Na njegovo veliko iznenađenje, stvar je prošla totalno nezapaženo, budući da niko i ne misli da je ta odluka od životnog značaja za manifestaciju kao što je Kan.

Star Wars, Trir i papa

U Kanu će, van konkurencije naravno, biti prikazana premijera nove epizoda Star Wars, koja će doneti malo pop kulture i konfekcije na Kroazetu. Ali pravo uzbuđenje će svakako izazvati povratak Larsa fon Trira sa „Kućom koju je sagradio DŽek“, sa Metom Dilanom i Umom Turman. Tako će se nakon sedam godina „prognanstva“, zbog neumesne šale i opaske o Hitleru, zbog koje je proglašen personom non grata, Trir konačno vratiti u Kan.

U okviru Specijalnih projekcija, figurira nekoliko zanimljivih dela, među kojima se izdvaja Vendersov dokumentarni film o papi – „Čovek od reči“. Teško je i zamisliti da bi on mogao da se pojavi u Kanu, ali izvesno je da NJegovoj svetosti ne bi mogla da konkuriše nijedna zvezda.

Film Ognjena Glavonića u Dve nedelje autora

Treba reći da su selekcije propratnih smotri – Nedelja kritike, Izvestan pogled i Dve nedelje autora, bar na papiru impresivne i da će se među njima voditi velika bitka koja je zapravo najprestižnija. Film našeg mladog i talentovanog reditelja Ognjena Glavonića – „Teret“ je uvršten u selekciju Dve nedelje autora, što je ogromno priznanje ovom sineasti, kao i našem filmu.