Podrška mladima i skidanje elitističkog vela sa umetnosti

Uvek može bolje – tako vlasnica galerije No Concept Leonida Ajder sagledava status umetnosti i kulture u Srbiji za Danas, povodom premijerne izložbe Taktilno Prostorno, koju postavlja Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu.

Radovi studenata Odseka za tekstil označavaju početak izlagačke sezone No Concept galerije koja se nalazi u prostoru nekadašnje Dunav stanice. Prostor ima patinu istorije u sebi i oko sebe, podvlači Ajder i dodaje da su prilikom obnavljanja zadržali sve elemente karakteristične za enterijer tog prostora.

– Galerija No Concept stvorena je da podrži umetnike u svim sferama dizajna i savremene umetnosti. Umetnički savet galerije bira desetak izlagača na osnovu javnog konkursa. Pored prijavljenih kandidata na konkursu, Umetnički savet predlaže i umetnike koji nisu konkurisali, ali koji se svojim opusom ili pojedinačnim projektima uklapaju u zamisao Galerije – pojašnjava Ajder.

Prema njenim rečima, pored afirmacije mladih cilj im je da umetnost približe „običnom čoveku“ i sa nje skinu elitistički veo. Radovi studenata koji su izloženi nastali su u okviru predmeta Tapiserija.

– Mladim umetnicima je potrebna scena na kojoj mogu da se prezentuju i afirmišu svoj rad. Beogradu, Srbiji generalno nedostaju prostori koji afirmišu neafirmisane – ističe Ajder ukazujući da je Galerija No Concept takođe nova na umetničkoj sceni Beograda.

– U masovnim društvima individualnost umetnika izgleda kao jedina individualnost koja je preostala. Njima je teško da se probiju, ostvare i prate korak sa svetom, jer prvo moraju da misle o ličnoj egzistenciji – zapaža Ajder.

Povodom toga što je korona onemogućila velika okupljanja i značajno pogodila umetničku scenu kao i celokupnu kulturnu branšu, Ajder kaže da se život svima promenio i da je teško reći kome je teže.

– Mladima je oduzeta mogućnost za društvenu i socijalnu interakciju u momentu kada im je ona neophodna za dalji razvoj ličnosti i života. Baš je u ovakvoj situaciji, koliko mogućnosti dozvoljavaju, potrebno nešto dati svome gradu i svojoj zemlji – ističe ona.

Upitana kako sagledava i to što se, pored korone, generalno jako malo novca iz budžeta izdvaja za kulturu, ona kaže:

– Dramatična je razlika između ulaganja u kulturu i njenih rezultata. Zanemarljiva ulaganja koja se često graniče sa nipodaštavanjem – obrnuto su proporcionalna sjajnim izložbama, pozorišnim predstavama, filmovima. Možemo samo zamisliti vrhove koje bi kultura dosegla ukoliko bi imala dostojnu finansijsku podršku – primećuje Ajder.

– I državne institucije treba da se razvijaju i ulažu u javno-privatna partnerstva u svim oblastima. Produkcija privatnih galerija zavisi više od ličnog truda tima. Za sada mi verujemo da smo na dobrom početku. A umetničkoj sceni Srbije su, svakako, potrebne „renesansne mecene“, koje će prepoznavati savremene svetske umetničke tokove i ulagati u stvaranje novih umetničkih dela – dodaje ona.