Podršku Konkursa dobijaju vladine-nevladine organizacije

Zbog toga je veći broj organizacija i udruženja iz Beograda podneo tužbu Upravnom sud protiv gradskog Sekretarijata za kulturu.

U tužbi se traži poništavanje rezultata „Javnog konkursa radi prikupljanja predloga za finansiranje ili sufinansiranje iz budžeta grada Beograda, projekata u kulturi kao i projekata umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi“ za 2019. godinu zbog, kako se navodi, niza propusta, kršenja zakonske procedure i netransparentnosti postupka.

Potpisnice tužbe su Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Srpski PEN centar, Udruženje književnih prevodilaca Srbije, Remont – nezavisna umetnička asocijacija, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Stanica Servis za savremeni ples, Institut za urbane politike i Teatar Mimart.

– Pored bizarnosti da je rešenje objavljeno bez ikakve pouke o pravnom leku, što ga već čini protivzakonitim, sam Konkurs sekretarijata i ove godine ima niz formalnih propusta. Imena članova komisija nisu objavljena, što je i zakonska obaveza, i pored toga što smo ih tražili. Izostali su podaci o odbijenim predlozima projekata, što je nužno da bi se sagledao proces Konkursa. Obrazloženje za podržane i odbijene projekte, koje su takođe u obavezi da iznesu da bi se znalo na koji način je donesena odluka da se jedni projekti podrže, a drugi ne, takođe nije objavljeno. Nije objavljen ni ukupan iznos sredstava, kao i ni iznos po oblastima. Kao i ove, to se sve dešava i nekoliko godina unazad – ukazao je Luka Knežević Strika, predstavnik Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije.

On je objasnio i to da je zabrinjavajuće što se među projektima našao veliki broj onih koje, procesom analize informacija dostupnih u APR-u, označavaju kao „sumnjivim“.

– Podržani su programi organizacija i pravnih lica koji po registru delovanja nemaju kulturu uopšte ili je navedena u generičkom opisu velikog broja oblasti – konstatovao je Luka Knežević. Strika je ukazao i da su, na osnovu analiza konkursa, primetili da se pojavljuju nove organizacije, koje formalno jesu registrovane za kulturu, a koje su po različitim indicijama bliske strukturama vlasti na lokalu, bilo na opštinama ili nivou Grada i koje dobijaju značajna sredstva na svim konkursima.

– Iako formalno ispunjavaju uslove konkursa, teško je razumeti kriterijum kvaliteta rada i iskustva organizacija koje su organizovane mesec dana pred konkurs na koji se prijavljuju. U tom smislu, primećuje se tendencija da se proizvodi nešto što se u evropskim krugovima naziva „gongo“ (Government-organized non-governmental organization (GONGO) ili vladine-nevladine organizacije, a to kod nas postoji ne samo u oblasti kulture, ali je u toj oblasti postalo trend – konstatovao je Knežević Strika.

Gojko Božović, potpredsednik Srpskog PEN centra, istakao je da je nezavisna kulturna scena sa značajnim brojem predstavnika protiv načina na koji se već godinama sprovodi Konkurs za podršku kulturi.

– Bili smo prinuđeni da se zajedničkom tužbom obratimo Upravnom sudu jer verujemo da su pravni razlozi apsolutno na našoj strani. Pokretali smo razgovore, davali javna saopštenja, ali su svi ti postupci bili ignorisani, dok iz godine u godinu imamo sve problematičnije metode sprovođenja Konkursa Sekretarijata za kulturu – rekao je Božović.

On je objasnio da su se kulturne organizacije prepoznate na domaćem i međunarodnom nivou i koje iza sebe imaju ostvarene rezultate obratile Upravnom sudu jer im je to ostao poslednji način ostvarivanja svojih prava.

– Ovaj čin je simbolički i stvarni pokazatelj da ljudi koji se bave kulturom veruju da imaju određena prava koja im garantuju i domaći zakoni i kulturne politike. Želimo da se ta prava ostvare jer su kulturni radnici i organizacije, poslednjih godina, višestruko oštećene na Konkursu – kazao je Božović. – Za najveći broj podržanih projekata se ne zna da li su ostvareni u nekom realnom prostoru, jer ne vidimo izveštaj ni u jednoj vrsti medija. Voleli bismo da znamo da li ti projekti postoje i zašto nisu podržani kredibilni projekti sa istorijom trajanja – istakao je on.

Među ključnim tačkama tužbe kojom se traži poništavanje gradskog konkursa je i nepravedan i nezakonit raspored finansija – na primer u oblasti umetničke igre gde je opet jedna osoba za svoje dve organizacije dobila više od 50 odsto ukupnih sredstava – Dance Council 8 miliona i Nacionalna fondacija za igru 2 miliona, od predviđenih ukupno 19 miliona 740 hiljada za ovu oblast, ukazano je u saopštenju.

Luka Knežević Strika je primetio da, zbog potpunog izostanka transparentnosti, Konkurs deluje kao da je neko došao i rekao „evo neke pare nekom“, a to je, prema njegovim rečima, potpuno neprihvatljivo.

Slučaj – kultura u fioci

Stanica Servis za savremeni ples 2017. godine podnela je tužbu protiv Ministarstva kulture zbog rešenja o podržanim projektima na Konkursu za savremeno stvaralaštvo iz 2016. godine iz veoma sličnih razloga zbog kojih i sada potpisuje tužbu u slučaju Grada Beograda i Sekretarijata za kulturu, kazala je Marijana Cvetković iz organizacije Stanica Servis za savremeni ples.

„Čitav niz formalnih propusta koje je Ministarstvo sebi dozvolilo u okviru tužbe je preneto Upravnom sudu u očekivanju da će taj proces trajati nekoliko meseci koliko inače takvi procesi traju. Međutim, taj slučaj je stajao u fioci sudije sve dok nije otišao u penziju, a na njegovo mesto došao drugi sudija koji ga je rešio u roku od nekoliko meseci. Rešenje je izdato sredinom februara, ove godine, i tom presudom rešenje je proglašeno nevažećim. To znači da je Ministarstvo kulture dužno da donese novo rešenje. Mi do danas nismo dobili bilo kakvu informaciju da je Ministarstvo po tome postupalo i ovih dana ćemo podneti zahtev Povereniku za informacije od javnog značaja da od Ministarstva zatraži novo rešenje i objašnjenje gde se nalazi taj postupak sada“, kazala je Marijana Cvetković i pozvala kulturnu javnost na solidarnost u borbi, jer, kako kaže, „samo zajedno glas se može čuti dovoljno jako da bi se promena u društvu i sistemu kulture desila“.