Podsećanje na prvog akademskog vajara u užičkom kraju

Za razliku od prethodne izložbe, koja je bila karakteristična po masovnosti i velikom broju radova, ovogodišnji Memorijal vratio se skulpturi. Troje užičkih umetnika, koji su osmislili izložbu i koji nisu bili tematski ograničeni, izložili su četrdesetak dela različitih poetika, a čije zajedničke karakteristike mogu da se ogledaju u savremenom izrazu i istraživanju vajarskih postupaka.
Kroz ekspresionistički izraz i formu koja se dodatno definiše prozirnošću materijala, svetlom i senkama, akademska vajarka Biljana Ugren Kovačević je izložila skulpture nastale savijanjem ili gužvanjem pletiva od žice i oblikovala portrete, ugrabivši trenutke emotivnih i psiholoških stanja ljudi i njihovih odnosa prema sopstvenom okruženju.

– To su portreti ljudi u različitim kontekstima, pri čemu sam se trudila da to ne bude ni destruktivni, ni deskriptivni prilaz, već iskaz ophođenja čoveka prema sopstvenom okruženju, uticaju društva i okoline. Naglašavanja i deformacije na portretima možda ih čine karikaturalnim, ali to nije bila moja namera već potreba da se kritički osvrnem na sadašnje vreme, koje svi zajedno delimo – rekla je Biljana Ugren Kovačević.

Akademski vajar mr Milovan Dagović Dago se predstavio intimističkim skulpturama manjeg formata i svedene forme za koje je koristio različite materijale, poput kamenja- oblutaka iz reke, a u nekim skulpturama je i voda, čime ukazuje na neraskidivu vezu čoveka i prirode.

– Materijal i mogućnosti kombinovanja materijala za mene su veliki izazovi. Materijal nekada može da bude „strog“ i da uslovljava sam izraz, pa ponekad pokušavam da ga „uktorim“. Nekad u tome uspem, a nekada ne uspem. U tome i jeste čarolija vajarstva. S druge strane, moje skulpture jesu intimističke i predstavljaju neke autobiografske naracije, koje sam uobličio u formu, i posebno mi je drago kada to uspe da „pročita“ vešt posmatrač – kaže Dagović.

Mr Dragan Dimić, akademski slikar, kazao je da mu je oduvek bila želja da se oproba u trećoj dimenziji, ekperimetniše kombinovanjem klasičnih vajarskih materijala i odbačenih predmeta, postavljajući ih u nove prostorne odnose, interveniše na njima, naglašava njihovu teksturu i na taj način oblikuje zanimljive skupturalne forme.

– Drvo, kamen ili vareno gvožđe odavno više nisu klasični vajarski materijali. Korišćenje neke vrste matreijala zavisi od trenutne inspiracije, ali u svemu tome je najvažniji eksperiment i kreativna igra iz kojih mogu da se dokuče i određeni problemi same umetnosti, a asocijacije koje proističu iz samih skulptura zavise isključivo od samog posmatrača – naveo je Dimić, koji je jedan od inicijatora Memorijala.

Postavku, koju je otvorio Petar Blagojević, gradski većnik za kulturu, moguće je pogledati narednih dvadeset dana, nakon čega će gostovati u Čajetini.

 

Ni apstrakcija, ni socijalrealizam’]

Milan Mišo Vergović je rođen u Užicu, ali je živeo i stvarao u Beogradu, gde je završio Akademiju likovnih umetnosti. Neprihvatajući estetiku apstraktne umetnosti, ali ni socijalističkog realizma, Vergović je, kako je u užičkim Vestima 1958. godine napisao akademik LJubomir Simović „iznosio na svet figure i portrete obrađene zrelo brižljivo sa puno života i mašte, na jedan način koji ga ne odvaja od tradicije, ali ga njoj i ne podređuje“. NJegova dela se nalaze u Muzeju savremene umetnosti, Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu i u mnogim drugim galerijama i muzejima. Autor je spomen-bista književnika Milutina Uskokovića, narodnih heroja Dušana Jerkovića, Nade Matić, Cvete Dabić, Slobodana Penezića Krcuna, Мiodraga Milovanovića Luna, portreta Josipa Broza Tita, kao i spomenika palim borcima NOB u Arilju. NJegova „Mazepa“ u bronzi nalazi se na Zlatiboru, a „Orfej“ na Novom Beogradu.

Još vesti iz ovog grada

Branko Stanković se ponovo ne plaši da kaže šta misli: Evo kako je autor „Kvadrature kruga“ podržao studente

Divlja deponija u krugu komunalnog preduzeća u Čačku, pristiže i smeće iz Užica

Udruženje „Da (ne) dišemo duboko“: Deponija Duboko radi uprkos zabrani inspektora

Udruženje „Da (NE) dišemo Duboko“: Ministarstvo dostavilo rešenje o zatvaranju deponije Duboko