Podstičem direktne kontakte među ljudima

Sa pomoćnicom državnog sekretara za obrazovanje i kulturu SAD, Mari Rojs razgovarali smo o trenutnoj saradnji u oblasti obrazovanja i kulture, ali i o budućim projektima tokom njene nedavne posete beogradskom Narodnom muzeju.

* Kako biste ocenili saradnju između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država na polju kulture i obrazovanja?

– Kao pomoćnik državnog sekretara za obrazovanje i kulturu mogu da kažem da je saradnja između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije sjajna. Ovde sam kako bi smo nastavili sa promovisanjem i produbljivanjem saradnje na polju međunarodnog obrazovanja i kulture. Oko 24.000 državljana Srbije bilo je u SAD u proteklih nekoliko godina u okviru programa kulturne razmene. Volela bih da dodam i to da imamo izuzetno važan Fond ambasadora za očuvanje kulture. U Srbiji smo uradili deset projekata restauracije u važnim ustanovama kao što su Narodna biblioteka Srbije, pravoslavna crkva, džamija. Takođe imamo program Razmena budućih lidera (Future leaders exchange). Osmišljen je za mlade ljude koji borave u lokalnoj američkoj porodici dok se školuju u SAD. To je za njih veoma ohrabrujuće iskustvo. Tu mogu da steknu samopouzdanje, da učestvuju u aktivnostima i da budu uključeni u rad lokalne zajednice. Ne treba zaboraviti ni veoma značajan, dobro razvijen program Fulbrajtovih stipendija. Bilo je 78 državljana Srbije i 75 Amerikanaca koji su u njemu učestvovali. Reč je o dvosmernoj saradnji. To je dobro za obe strane: kad ljudi iz Srbije odlaze u Ameriku i kad Amerikanci dolaze u Srbiju. To je jedna od stvari na čijoj promociji izuzetno radim.

* Američke škole i univerziteti u Srbiji su veoma cenjeni. Spomenuli ste neke od programa razmene. Možemo li očekivati nove i drugačije pristupe u oblasti obrazovanja?

– Ne bih mogla da govorim o novim pristupima. Ovde sam da bih čula i saznala kako se saradnja unapređuje, razvija i poprima nove vidove. Veoma je važno istaći kako je Beogradski univerzitet prepoznao mogućnosti saradnje programa American Studies i ima saradnju sa Univerzitetom Klemson iz Južne Karoline. To je odličan primer dobre saradnje. U Americi ima više od 4.000 školskih i visokoškolskih ustanova i mnogo je prostora za stalnu saradnju sa univerzitetima i školama u Srbiji.

* Sastali ste se sa sa ovdašnjim članicama Women mentorship programa. Kako na osnaživanje žena gledate na ličnom i političkom nivou?

– Pitanje osnaživanja žena je izuzetno važno. Predsednik Donald Tramp je upravo prošlog meseca pokrenuo inicijativu WGDP. Reč je o akronimu koji označava globalnu razvojnu inicijativu za prosperitet žena. Cilj ove inicijative jeste da 50 miliona žena uvede u globalnu ekonomiju kroz školovanje, zapošljavanje i ekonomsku pomoć. Procenjujemo da će do 2025. godine tih 50 miliona žena doprineti globalnoj ekonomiji sa 12 triliona dolara. Moj ured potpomaže ovu inicijativu. Pokrenuli smo i Akademiju za žensko preduzetništvo (AWE). Ono što želimo jeste da naučimo žene kako da postanu preduzetnice kroz razvijanje svojih biznis planova i marketinga preko onlajn kurseva i obezbeđivanjem metrora za projekte razvoja biznisa u lokalnoj zajednici. Upravo smo objavili da smo ovu inicijativu pokrenuli u četiri regiona. U bliskoj budućnosti nam je cilj da ovu inicijativu pokrenemo i u Srbiji. Volela bih da se osvrnem i na program TECH Women kroz koji pružamo mentorstvo ženama u oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike (STEM) što je za stanovnike Srbije veoma važno. Učesnice programa dolaze u Silikonsku dolinu u San Francisku, gde dobijaju mentorstvo koje pomaže u ostvarivanju bolje karijere.

* Dostignuća Sjedinjenih Američkih Država na polju prepoznata su i priznata širom sveta. Na koji način Amerika sa svojim „know-how“ može da pomogne Srbiji?

– Ne bih da govorim o tome šta mi treba da uradimo za Srbiju ili šta Srbija može da uradi za nas, jer i Srbija sama odlično radi svoj posao. Moj posao je da gradim mostove. Cilj mi je da podstaknem direktnu razmenu među ljudima. Recimo, ako je reč o muzici: džez muzičari Iz Los Anđelesa odakle sam ja mogli bi da sarađuju sa srpskim trubačima na nekom muzičkom delu. Ili biolozi iz Čikaga mogu da sarađuju sa studentima Beogradskog univerziteta. Nastojim da podstaknem direktni kontakt i razmenu među ljudima na polju obrazovanja i kulture.

* Koliko su nove tehnologije promenile društvo i obrazovanje u SAD?

– Rekla bih da se najznačajnija tehnološka promena dogodila pre više od dvadeset godina, a to je internet koji omogućava ljudima da ostanu povezani 24 sata dnevno. Radila sam na brojnim programima širom sveta, a jedan od tih programa bio je program virtuelne razmene. U tom programu su učestvovali učenici i studenti od starijih razreda osnovne škole do fakulteta, sarađivali su na projektima iz oblasti nauke, tehnologije, inžinjerstva, matematike, umetnosti, preduzetništva. Mogu da organizuju onlajn kurseve i prave virtuelne timove, to je samo jedan od dobrih primera. Mislim u tehnologiji još mnogo toga nije pronađeno. Nadam se da će stručnjaci iz Srbije u mogućoj saradnji sa stručnjacima iz Sjedinjenih Američkih Država osmisliti inovacije u novim tehnologijama.

Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD