Fotografija iz predstave „Svedobro“, NP Užice Predstavu „Svedobro“, po tekstu Stevana Vraneša i u režiji Nemanje Rankovića, igrali su sinoć glumci NP Užice na pretposlednjoj takmičarskoj večeri Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu – Bez prevoda, koju je publika ocenila sa 4,66.
U maniru poetskog realizma, skoro linearne dinamike u kojoj se dramska akcija naslućuje i verbalizuje, u komadu se prepliću sudbine pet likova u kolibi u zabačenom selu izmišljenog i simboličnig naziva Svedobro, negde na zapadu Srbije, na granici sa Bosnom i Hercegovinom.
Glavna junakinja Marina (Tanja Jovanović), žena srednjih godina, skrhana je tragičnom ljubavlju i preselila se iz velikog grada u porodičnu brvnaru, pokušavajući da pronađe mir. Vežba jogu, uzgaja i konzumira organsku hranu i propoveda zdrav stil života. Uspeva da formira kvaziporodicu, koju čine Rajko (Igor Borojević) izbeglica koji je pobegao u šumu, Žarko (Branislav Ljubičić) mladić koji je kao dečak odlučio da bude nem, i Nika (Tijana Karaičić), devojka puna sirove energije, koja ima nesrećnu porodicu, ali i kriminogeni dosije, iskustvo starlete i učesnice u rijaliti programu.
Kada u iznenadnu posetu Marini dođe njena prijateljica iz mladosti Ivana (Biljana Zdravković), dobro finansijski situirna, ali „bolesna od srećnog života“ i nesrećnog braka, počinju da oživljavaju demoni iz njihove prošlosti. Na kraju, Nika i Žarko odlaze u potragu za svojim snovima u Nemačku, Ivana se vraća svom komformističkom životu, Rajko, poput „srpskog Tarzana“ nastavlja svoj šumski život, a Marina ostaje sama i ponovo skrhana.
Scenografiju, koja je suptilna asocijacija na brvnaru, čiji se centralni deo podiže i spušta, poput emotivnih i psiholoških opterećenja i olakšanja, oblikuje se u kutiju, u prostor za sumopreispitivanje, osmislila je Marijana Zorzić Petrović. Snežana Kovačević je oblikovala kostime, a muziku – Ana Đuričin i Goran Antović.
– Centralne teme komada su samoća i dileme kojima smo svi opterećeni u trenucima kada podvlačimo crtu. Tema otići ili ostati je velika tema ne samo u smislu da li otići iz Srbije , nego je to i dilema da li, zbog svega što nas šiba u životu, ostati u onome u čemu se nalazimo ili pobeći, osamiti se, zanemeti, biti u rialitiju, što je takođe neka vrsta čudne samoće, objasnio je Stevan Vraneš, kome je to prvi dramski tekst koji je napisao petanestak godina nakon završetka studija dramaturgije na FDU Beograd.
Reditelj Nemanja Ranković je ponudio, prvenstveno, emotivno snažan komad koji se tiče svih nas u vremenu koje „melje“ ljude. Pitajući se šta nam se dogodilo, koji su uzroci odsustva empatije, on dotiče i poziciju savremene žene u mačističkom društvu, i ističe važnost reafirmisanja vrednosti porodice, humanosti i solidarnosti. Koristeći svetla i muziku, uobličio je setnu scensku formu u kojoj su glumci uspeli da prikažu jaka, ali prugušena emotivna stanja likova, koji mnogo toga saopštavaju i kada ne govore.
U nameri da sudbine običnih ljudi vrati u epicentar pozorišnog promišljanja, reditelj poručuje da bi „današnji čovek sa svojim problemima, slutnjama, dilemama, strahovima i potragama, trebalo da bude i najveća pozorišna tema“.
– Takozvane velike teme ne postoje bez sudbine „malog“ čoveka. To je samo paradiranje i parolisanje. Načini na koji čovek podnosi današnjicu, njegova suočavanja i borbe sa samim sobom i okruženjem, zapravo su najveće teme o kojima pozorište mora da progovori, poručio je Ranković.
Završnica festivalaVečeras, poslednje takmičarske večeri, glumci Ateljea 212 igraće komad „Moja ti“, po tekstu Ogle Dimitrijević i u režiji Aleksandre Milavić Dejvis. Nakon toga, stručni žiri (Dejan Mijač, Željka Turčinović, dramaturškinja iz Hrvastke, Nataša Nelević, pozorišna kritičarka iz Cne Gore, dr Radivoje Dinulović, arhitekta i scenograf, i Zoran Ljutkov, glumac iz Makedonije), trebalo bi da odluči o nagradama koje nose naziv „Ardalion“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
