Svetski dan poezije: Poezija će zauvek biti hleb univerzuma

Čini se da poezija gubi borbu sa modernošću, postaje zasterla reč, arhaizam, kog se ljudi sećaju samo kroz maglu, kao nešto što nekad beše lepo.

Može li poezija živeti danas i šta je potrebno kako bi se ona održala ili prilagodila standardima današnjice, najveće je pitanje sa kojim se ona suočava godinama unazad.

Pesnikinja Ana Marija Grbić kaže da poezija izgleda kao i svako drugo zanimanje u zemlji, puno strasti, radosti, rada, nimalo para i malo čemera.

„Poezija je uvek bila bitan deo društva. To se, naravno, ne oseća u prvim linijama svakodnevice. U poslednjih deset godina poezija u Srbiji je doživela neku vrstu procvata, bar što se tiče broja kvalitetnih novih pesničkih glasova a to je, na kraju, jedino i bitno“, ističe Ana Marija. 

Ona misli da je poezija oduvek bila u istoj poziciji i da je na isti način uticala na društvo.

„Poezija, ukoliko je valjana, nije nešto što će proklamovati o tome kakav može da bude ovaj svet, ona će uvek govoriti o svetu koji je izvan kategorija vremena i situacije“, naglašava ona. 

Ana Marija ističe da se poezija prilagođava vremenu u kom nastaje.

„Svaki književni rod se prilagođava, naravno prirodno, vremenu i okolnostima jer pisci žive svoj život u određenom kontekstu. Ipak, angažovanost poezije nije samo u tome da upire prstom u određeni društveni problem“, objašnjava ona. 

Na pitanje da li poezija polako nestaje, kaže da se ona nikako ne gubi.

„U zemlji postoji nekoliko fantastičnih festivala poezije. Postoji i dosta konkursa za prvu zbirku poezije na koje mogu da se prijave najmlađi autori kojima se posle objavljuje prva knjiga“, navodi Ana Marija. 

Njen kolega, pesnik Novak Đukić ne sumnja u poeziju, ali sumnja u pesnike.

„Pesnici su kvarljiva roba, oni se brže gube, a poezija će zauvek biti hleb univerzuma“, smatra Novak. 

On nam objašnjava i kao izgleda biti pesnik u Srbiji danas.

„Izgleda da je pretenciozno bilo koga nazivati pesnikom, a bitisanje u Srbiji je samo po sebi uspeh“, kaže Novak. 

Prema njegovom mišljenju, poezija je siroče sa hiljadu roditelja.

„Zastupljena je onoliko koliko treba da bude. Mnogo su zastupljeniji oni na čijim vizitkartama piše Pesnik. Zato se često dešava da je poezija u ratu sa onima koji je pišu a u primirju sa onima koji je čitaju“, naglašava on. 

Poezija nekad je, kaže, poezija danas, a za poeziju danas ćemo videti nekad.

„Poezija je atletika među umetnostima, a atletika je bazični sport. Možda nema previše gledalaca na tribinama, ali je i dalje jedan od najlepših puteva u nesvesno. Doslednost je ono što
kod poezije najviše boli čoveka danas i to umanjuje njen uticaj, ali je doslednost uporna, ostaviće svoj trag i, po pravilu, taj trag će biti veliki“, ističe Novak. 

On smatra da će poezija koja se piše danas biti na testu nekog drugog vremena.

„Mnoge knjige savremene poezije koje sam imao priliku da pročitam jesu društveno angažovane, na potezu od Hilandara do Central bara, u želji da budu prihvaćene u ovom vremenu, kao da ovo vreme postoji i kao da sudija neće biti neko drugo vreme“, kaže Novak. 

Svetski dan poezije obeležava se 21. marta. Ovaj datum ušao je u praksu 1999. godine kada je UNESCO odredio baš taj dan kao Svetski dan poezije.