Poezija Dunava i gorčina stvarnosti

Dok sa druge strane, kao novinar predstavlja eseje o strahu od slobode koji interepetiraju našu rasutu stvarnost bolje od filosofa i istoričara, opisano je na promociji dve knjige Mihaila Ramača, „Dunavska rapsodija“ i „Zov vedrih vidika“ u izdanju Mediterran publishing, koja je večeras održana u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

O knjigama dugogodišnjeg urednika dnevnog lista Danas su govorili književnik Svetislav Basara, urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, sociolog Aleksej Kišjuhas, Nikola Janković, direktor Mediterran publishinga i sam autor.

Nikola Janković predstavio je knjigu „Dunavska rapsodija“ poredeći je sa delom „Plavi put“ Keneta Rajta ističući da Ramač, “kao pjesnik“ ovom delu „into nira poetskim odbljescima na gotovo svakoj stranici“.

– Za razliku od nje, knjiga „Zov vedrih vidika“ dolazi iz dru ge sfere. Tu je Ramač kao dugogodišnji novinar sabrao svoje no vinarske impresije koje su publi ci veoma interesantne, ukazao je Janković. Mihal Ramač predsta vio je Svetislava Basaru kao pisca koga je rado čitao, podsetio je pu bliku na njihovo upoznavanje i početke saradnje u listu Danas kada je Basara počeo da objavlju je kolumne, svake druge sedmi ce, dok je Ramač bio glavni i od govorni urednik.

– A kada sam ja otišao, poja vljuje se Basara svakog dana u Danasu. Pomisliće neko da ja to nisam dozvoljavao, ali to nije bio slučaj, našalio se Ramač ukazu jući kako je Basaru bilo teško „pridobiti“ da piše svakoga dana. Ramač je podsetio i kako je Basara govorio na promociji njegove knjige „6. oktobar“ a da su ga poznanici upozorili da možda ne biti trebalo da pozove ovog književnika, „jer neće pričitati knjigu već će govoriti nešto svoje“. To ipak nije bio slučaj, „a Basara je pročitao i knjigu i mene“, istakao je Ramač sa zadovoljstvom.

Svetislav Basara uporedio je knjigu „Zov vedrih vidika“, zbir ku novinarskih tekstova Ramača, sa knjigom „Jučerašnji svet“ Štefana Cvajga, govoreći da se radi o istom tonu, istim okolnosti ma, a drugom vremenu  stoti nak godina razlike.

– Jučerašnji svet nastaje kada se urušava jedan sistem vrednosti i nastaje velika konfuzija u društvu. Tako i tekstovi sakupljeni u „Zov vedrih vidika“ daju sliku tog rasula koje se dešava iz dana u dan. Ta stvarnost izmiče klasifikaciji istoričara i onih nadri političkih filozofa, koji su još gori, ona je takva da je najbolje interpertiraju novinari i pesnici, zaključio je Basara. On je ukazao da se iz ovog dela može saznati mnogo zanimljivih stvari io Rusinima, koje Ramač, kao jedan od njih, jako dobro poznaje, o nestajanju te etničke grupe i njihovim problemima.

– Bojim se da će ceo svet zavrišiti kao ta mala grupa, zatočena u jednom košmaru, upozorio je Basara. Nakon toga, Ramač je čitao odlomke iz knjige koji svedče o vremenu Miloševića i Šešelja, o presudi protiv njega kao glavnog urednikailista Danas po tužbi pisca Dobrice Ćosića a publika je sa oduševljenjem slušala. Ramač je glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN Milana Ćulibrka predstavio prisećajući  se novosadskog lista “Dnevnik“ gde su nekada zajedno radili, a Ćulibrk je iskazao veliku zahvalnost Ramaču kao i nekolicini drugih urednika sa kojima je u to vreme sarađivao kao novinar početnik.

– „Zov vedrih vidika“ ostavlja utisak suprotan od naslova – mnogo gorčine i muke je u tim redovima, podsećanja na ta neka teška vremena, a onda shvatiš da se ništa nije promenilo, opet pišemo između redova, opet nas prozivaju što u ovom populizmu imamo kritičku misao… Obrnuo je jedan krug i sve ide iz početka, samo što smo stekli neko znanje i iskustvo koje možemo da upotrebimo, naglasio je Ćulibrk. On je govorio i o delovima knjige koji otkirvaju sve poteškoće pravljenja novina, opstanka u izdavač koj delatnosti – izazove sa kojima se danas i sam sureće kao glavni urednik. „Borba i dalje traje“, zaključio je Ćulibrk.

Druga knjiga – „Dunavska rapsodija“ pisana je drugačijim tonom, drugačijom tematikom.

– Ona me je vratila u detinjstvo, u selo pored Dunava, na salaš, pecanje, podsetila na putovanje šinobusom, objasnio je Ćulibrk, dodajući da je tadašnju Jugoslaviju od drugih zemalja razlikovalo to što su vozovi stalno kasnili, a danas je situacija drugačija – „vozovi više ne kasne, nema ih uopšte“, podsetio je Ćulibrk a publika se sa gorčinom smejala.

Ramač je zatim čitao odlomke knjige „Zov vedrih vidika“ koji svedoče o pozivima sa najviših instanci vlasti urednicima, i pritiscima koji su postojali pod svakim režimom.

Zatim je pozvao Alekseja Kišjuhasa, sociologa i kolumnistu lista Danas, da predstavi svoja za pažanja o knjigama, objašnjavajući kako je njega upoznao kao „mladog derana“, pa i uveo u svet novinarstva.

Kišjuhas je najviše govorio o „Dunavskoj rapsodiji“ ističući da ju je Ramač napisao pre svega kao istoričar, napisaviši socijalnu istoriju Dunava.

– Svako može da piše događajnu istoriju naroda, nacionalnu, vojnu, političku, istoriju nauke i tehnologije, ali treba biti posebno vešt istoričar da biste napisali istoriju reke, istakao je Kišjuhas. On je objasnio da je poseb nost Ramačovog dela što se poziva na velike autore, istoričare i sociologe, a ne zaboravlja na ma- log, običnog čoveka – ribara.

– Ramač je u tom smislu etnograf, sociolog, antropolog, govori o pljačkašima, varvarima, otimanju dobara, žena, o graditeljima, pesnicima, Lepenskom viru, nama podunavcima i neverovatnoj evropskoj kulturi i civilizaciji ali i o svakodnevnom životu. Ima tu i smrada i leševa i neslućene lepote, a sve to presečeno neverovatnim vinjetama o Dunavu i ljubavi Mihala Ramača prema njemu, naveo je Kišjuhas.

O „Dunavskoj rapsodiji“

– U svakoj priči o Dunavu ima mnogo rada i stvaranja, ima mnogo muke i stradanja, ima mnogo dobrote i mnogo radosti. Nijedna ne bi bila ispričana do kraja da ne počinje od ljubavi i da se ne završava zagrljajem pored Dunava. Izlazeći na oba- lu podno Petrovaradinske tvrđave, svakog jutra izgovaram iste reči: Dobar dan, Dunave! Svako dobro svima na Dunavu! Bistro! – Mihal Ramač.

„Zov vedrih vidika“ – eseji o strahu od slobode

Zbirka dragocenosti Mihala Miše Ramača ispisanih prošlih decenija, rasutih po novinama i knjigama i zabeležene u radijskim i televizijskim emisijama sada su se okupile u jednoj knjizi. Ovaj vremeplov najbolje dokazuje nesavršenost izreke da novinski tekstovi žive samo kratko: “Često se kaže da su kao beo vodeni cvet: rascvetaju se i uvenu u jednom danu  naročito ako su pisani u crnom raspoloženju.”