Foto: Dušan PešićVeče poezije „Stihija“ po 22. put održano je u Vranju, a obeležili su ga mladi pesnici čitanjem svojih i stihova omiljenih pesnika u lokalnom kafeu „The Riff“.
O značaju ovakvih kulturnih događaja, o tome šta „Stihija“ predstavlja Vranjankama i Vranjancima, kao i zbog čega je poželjno čitati i pisati poeziju, za Danas govori jedna od organizatora ove pesničke večeri, Selena Kostakiev iz udruženja „Viridi“.
Održavanje poetskih večeri u Vranju postalo je tradicija, a Kostakiev kaže da su „Stihiju“ pokrenula dvojica pesnika iz Vranja: Nemanja Stojković Bleki i Ivan Marinković, „sa namerom da ovo bude kulturni događaj za sve koji su željni poezije i pisane reči, a u ovom gradu nemaju priliku da pokažu svoj talenat široj javnosti“.
„Posebno zato što tada ni grad, naročito zaposleni u sektoru za kulturu, nisu bili aktivni u toj oblasti, bar ne u dovoljnoj meri, i nisu učestvovali u organizaciji i podršci sličnim događajima. Zamisao je bila od početka da se ‘Stihija’ organizuje na svakih mesec dana. I bila je, od samog osnivanja, vrlo popularna, dolazili su pesnici iz Vranja, ljudi su se javljali sa željom da učestvuju u čitanju poezije, slali su svoje pesme, a Nemanja ih je selektovao i tako pravio konačan izbor pesama koje će biti deo tih večeri“, priča Kostakiev.
A da se „Stihija“ etablirala kao jedno od prepoznatljivih kulturnih dešavanja u Vranju, i da je poprimila i nacionalni, pa i regionalni, karakter, svedoče gosti iz Severne Makedonije, ali i raznih delova Srbije.
„Pesnici iz Beograda su za ovu ‘Stihiju’ pozvani na osnovu Nemanjinih poznanstava, sve kontakte ima on, ipak je iskusniji i u svetu poezije je već izvesno vreme. On zna Mariju Dragnić, koja je gost ove poetske večeri. Na njegov predlog sam ja kasnije stupila u kontakt sa Marijom, koja je došla na ideju da sa sobom u Vranje dovede još dvoje ljudi, pesnikinju Katarinu Mitrović i pisca Filipa Grujića. Do sada su za angažovanje gostiju sa strane bili zaduženi i Nemanja i Ivan. Evo, na pretprošloj ‘Stihiji’ imali smo dvoje studenata iz Novog Sada koji pišu“, objašnjava sagovornica Danasa.
Entuzijazam dvojice vranjskih pesnika, Marinkovića i Stojkovića, i njihova ambicija za okupljanje mladih ljudi koji pišu poeziju i prozu, ili su samo poštovaoci, Kostakiev ilustruje konkretnim primerom.
„Toliko su Ivan i Nemanja bili posvećeni želji da na ovim večerima ne budu samo pesnici iz Vranja, da nisu dozvoljavali da gostujući umetnici iznajmljuju hotele i apartmane, već su ih smeštali u svojim domovima, družili se sa njima kao da su dobri prijatelji, iako se vide, možda, prvi ili drugi put u životu. Čini mi se da je ‘Stihija’ napravila pravi ‘bum’ u Vranju, a sama po sebi je ‘andergraund’ događaj, organizovana od strane dvojice pesnika koji nemaju nikakvu finansijsku potporu jer nisu organizacija, niti od toga imaju novčanu korist“, govori naša sagovornica.
Objašnjava da su ovakva „pesnička druženja“ ranije bila učestalija, ali da je, od pandemije korona virusa, „Stihija“ zamrla, kao i ostali događaji u gradu.
„Već početkom 2020. nam je stigla korona, pa se ovakve večeri nisu održavale godinu i po do dve. Prošlog decembra je poezija ponovo postala tema u Vranju, jer smo organizovali prvu radionicu pisanja poezije koju je vodio Nemanja. Bila je namenjena srednjoškolcima, a zainteresovane dece je i te kako bilo. Sećam se da smo je organizovali u subotu, u 10 ujutru, i nismo očekivali nikog, a došlo je toliko srednjoškolaca da nismo imali gde da ih smestimo. To nas je podstaklo da guramo napred, videli smo da ima mnogo mladih ljudi koji su zainteresovani za poeziju, koji pišu i vrlo su talentovani, a nemaju priliku da to i pokažu drugima, iako žele“, ističe Kostakiev.
Kako kaže, poezija je važna „zbog građenja kritičkog mišljenja i kreativnog promatranja sveta koji nas okružuje, što se postiže čitanjem posebno simbolističke i neosimbolističke poezije“.
„Kada pročitate jednu hermetičku pesmu koja je skroz zatvorena, cela u simbolima, i prosto vam nije jasno šta je pisac njome hteo da kaže i poruči, krenete da je tumačite i prodrete u dimenziju koja je samo jedno od bezbroj tumačenja i viđenja te jedne pesme, da se, verovatno, ni pisac ne bi setio vaše analize. I sama sam srednjoškolka i vidim da, primera radi, u mom odeljenju postoji dvoje učenika koji žele da zađu dublje u neko delo. Ostali spavaju“, priča sagovornica Danasa.
Priznaje da ju je ta letargičnost vršnjaka zabrinula.
„Nekako smo mi koji volimo poeziju i prozu bili po strani, toliko da nismo ni primetili da postoje ljudi koji su zaista zainteresovani. Baš su nam te radionice, koje smo održali, pokazale da u Vranju ima ljudi, posebno među omladinom, željnih pesme i ovakvih kulturnih manifestacija, poput ‘Stihije'“, kaže ova Vranjanka.
Iako lokalna samouprava, kako je Kostakiev objasnila, do osnivanja „Stihije“ nije ulagala u nadarene mlade pesnike, sada je prepoznala kulturni potencijal ove manifestacije.
„Ceo projekat ‘Stihije’ je sada finansiran od Grada, iako lokalna samouprava ranije nije prepoznala poeziju kao nešto u šta treba ulagati. Zato što smo, kao mladi i nadahnuti ljudi, željni promena, hoćemo da Vranje živne u kulturnom smislu, posebno posle korone. Javili smo se na konkurs za kulturu i dobili novac da organizujemo ‘Stihiju’, kao i radionice koje tek planiramo. Organizacija svake sledeće poetske večeri zavisiće samo od obaveza nas organizatora, s obzirom da smo uglavnom srednjoškolci i studenti“, zaključuje Kostakiev.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
