Poezija o „čišćenju duše“: Promocija druge zbirke pesama Jovana Milosavljevića

Milosavljević se pisanjem bavi više od deceniju, a prvu zbirku stihova „Zaparaj noktom do bola“, objavio je 2019, pod krovom izdavačke kuće Presing.

Svoju poeziju opisuje kao, pre svega introspektivnu, kao svakodnevni pogled „ka unutra“. Noćna lutanja po ulicama velikog grada neminovno nas vode u promišljanje, zagledanje u svoju dušu, “kopanje po sivilu“, do onih najmračnijih uglova, objašnjava Milosavljević za Danas.

– Svakodnevica koju svako od nas univerzalno oseća, posebno intenzivna u okolnostima na ovim prostorima, neizbežno je vezana za te naše pojedinačne doživljaje onog što bi moglo da se nazove našom suštinom, navodi pesnik.

Zbirka „Čišćenje duše“ je podeljena u četiri poglavlja, koja nose naziv po prirodnim elementima, Voda, Vazduh, Zemlja i Vatra, predstavljajući jedinstvo univerzuma i nas samih u svetu oko nas, sa svojim osećanjima i doživljajima stvarnosti, postojanja, smisla…
Kroz pisanje, kada taj „mrak“ deli sa drugima, pisac „čisti dušu“, deli usamljenost sa drugima, postaje deo grupe ali i jedinstvo, u ravni sa elementima od kojih je sve sazdano.

Pitanje na koje traži odgovor je da li će uspeti da tu svojevrsnu katarzičnost puta stalne samospoznaje uspeti da prenese i na čitaoce, hoće li se i oni posle čitanja njegovih pesama, osećati „očišćeno“ ili bar manje neshvaćeno.

Drugu zbirku, iako sličnu po atmosferi, karakteriše kraća forma pesama i sažetija osećanja, koja su možda i rezultat sarzevanja, kako umetničkog tako i ličnog, pojašnjava Milosavljević. U njoj su, međutim, sabrane i pojedine pesme napisane znatno ranije.

– Većina pesama je novijeg datuma, ali su tu i neke starije, čije vreme je tek sada došlo. Percepcija se menja stalno, ako nije tako ništa nismo naučili. Neki doživljaji jesu drugačije viđenje samog iskustva, ali ima i onih koji bez obzira na protok vremena ostaju nepromenjeni, primećuje naš sagovornik i dodaje da zato, stalno sa sobom nosi papir i olovku, zapisuje utiske, sažima osećanja.

“Mnogi od nas su, u svojim previranjima i posrnućima, nelagodama i neizdržu, posegnuli za brojnim knjigama tražeći spas, a onda, poput Brane Petrovića, uzdahnuli i zavapili: “O mom iznenadnom jadu – nigde nijednog slova!”

I bol ne prolazi.
Strah izjeda.
Da li je ovo jedini put?
Mogućnost svetla ukinuta?

Ipak, ponekad imamo sreće da nas u mračnim noćima duše uteši poneka knjiga, koja nam, poput Tina Ujevića, poručuje: “Ne boj se! Nisi sam. Ima mnogo onih koji, neznani od tebe, žive tvojim životom…” Naš iznenadni jad tada jenjava, sagoreva strah, a počinje čišćenje duše posrnule na tegobnoj stazi života.Večno iščekivanje svetla na kraju tunela”, napisala je o Milosavljevićevim pesmama, u pogovoru “Čišćenja duše” književnica Lidija Nikolić.

I nastavlja, da je potrebna velika hrabrost da se napiše takva knjiga, kojom pred drugima pesnik ogoljuje svoju dušu, pretače bol u reč, a još je teže, da se suočiš sam sa sobom.

“Da li si dovoljno jak da zariješ kandže duboko u sebe i sopstveni mrak izneseš na svetlo samoga sebe? I zapitaš se: Ko si ti zapravo?”

“Kad stekneš tu smelost da poremetiš noć i kročiš na stazu pročišćenja, pratiće te odjek glasa besmrtnog pesnika Mike Antića, koji ti dovikuje: “Pokvariću ti igračku koja se zove bol!” Neretko je moramo pokvariti sami… Sami sebi biti pogon na duhovnom putu… Uzeti sudbinu u sopstvene ruke… Vaskrsnuti…”, zaključuje Nikolić.

Višestrano naklonjen umetnosti, Milosavljević se trenutno bavi slikanjem nešto više nego poezijom, ali i pored toga već priprema narednu zbirku pesama.

U tom pravcu je zamišljena i sama promocija prve subote septembra. Pretoplo leto sprečilo ga je da sa svojim prijateljima i saradnicima pripremi sve što je osmislio, kao što je snimanje kratkog filma koji je trebalo da bude prikazan, ali će svakako, kako najavljuje, veče biti zanimljivo, uz više sadržaja i probranu muziku.