Knjiga „Beograd kao autobiografija“ Mirjane Popović Radović

Novo izdanje ilustrovala je sama autorka koja se pored književnosti bavi i slikanjem i član je Muzeja naivne umetnosti Srbije. NJen autobiografski Beograd na predstavljanju ove zbirke od 12 eseja u Knjižari klubu Službenog glasnika književni i filmski kritičar Milan Vlajčić nazvao je „nekom vrstom putopisne Šeherezade“, dok je u ime izdavača Petar V. Arbutina ocenio da je Mirjana Popović Radović „ovom knjigom uspela da rekonstruiše nepravedno zaboravljenog i malograđanštinom potcenjenog beogradskog čoveka“.

– Ovo je knjiga dijaloga sa duhom Beograda, mada svako od nas ima subjektivan odnos prema gradu, zbog čega ovo jeste autobiografija. Moji sagovornici su pisci, koji su mi duhovno bliski i koji su mi omogućili autobiografski pogled na sopstveno sazrevanje. Rođenjem se ne postaje deo grada, Beograd čini duh ljudi, a ja sam za svoje sagovornike u ovoj knjizi odabrala antologijske stvaraoce poput: Mike Alasa, arhitekte Jelisavete Načić, Isidore Sekulić, Bore Stankovića, Rastka Petrovića, Stanislava Vinavera… i kroz ove eseje pričam o mom Beogradu – kaže Mirjana Popović Radović.

Na pitanje Danasa zbog čega među njenim „beogradskim sagovornicima“ nema slikara, ona odgovara da „možda neće biti fer ako kaže da joj nijedna slika Beograda koju je videla, a videla je radove slike mnogih slikara, nije prikazivala grad na pravi način, niti je imala njegov duh“.

– Ista stvar je i sa fotografijama. Beograd je čudno grad bez lepih razglednica. Ima neke načelne turističke razglednice u želji da se imitiraju neke druge metropole. Na kraju ove knjige postoji esej „Estetika disharmonije“ u kome objašnjavam zbog čega Beograd nije grad koji treba porediti s drugim evropskim gradovima, jer je on organski nastao. Mi nismo imali imperijalnu moć, niti smo bili kolonijalna sila. Svi veliki gradovi Evrope nastali su iz kolonijalnog i imperijalnog bogatstva, dok je Beograd organski nastajao zahvaljujući našim zadužbinarima, pa ima kontraste koji ne smanjuju njegov duh metropole pored sve palanačke zatvorenosti, koja postoji i u mnogi drugim gradovima. Zbog takvog načina nastanka prirodno je da Beograd demokratičan grad. Zato ga ne treba porediti sa drugim gradovima, nego objasniti kakav on jeste i šta su njegove vrednosti, što je, između ostalog, cilj ove knjige – napominje Mirjana Popović Radović.

Prema njenim rečima, knjige o gradu utvrdile su se kao književni žanr, postoje svuda, dok smo „mi u tom smislu nehatni“.

– Isidora Sekulić ima jednu divnu misao koju sam citirala u knjizi. Ona kaže da je teško opisati i reći nešto pravo o Beogradu, jer se niko se nije mistično sporazumeo s njima da se vidi šta mogu jedni drugima dati – pisci i sam grad, kao što je to uspeo El Greko sa Toledom. Tu ima istine. Ona kaže i da se daju tipovi ljudi kao Beograđani, a to nije beogradski svet. To je tačno. Kad čitate neke pisce koji pišu o Beogradu, ne možete da prepoznate čak ni ulice, u tome nema ništa što je iskustvo života. Markes, recimo, ima divnu knjigu „Živeti da bi se ispričala priča“. Ti ljudi koji bi da ispričaju priču, hoće da izvuku život na površinu, da život bude važniji od svega – objašnjava autorka knjige „Beograd kao autobiografija“, koja je nedavno u izdanju novosadskog Prometeja objavila zbirku eseja „Tajna marginalnog – pitoma oaza stvarnosti“.

Mirjana Popović Radović rodila se i školovala u Beogradu, gde je završila Filološki fakultet BU. Autor je dvestotinak eseja i studija, kao i više knjiga.

Biti Beograđanin je politički stav

Da je deklarisati se kao Beograđanin, bilo po rođenju ili duhu, svojevrstan politički stav, saglasna je i Mirjana Popović Radić. „Kad bih se opredeljivala, ja bih se samo opredeljivala kao Beograđanka, zato što mi je tu centar misli šta treba da bude kultura ove sredine. Užasno mi smeta kad se srpska kultura i tradicija, koje inače jako volim, koriste da bi se negirao neki drugi narod i njegova kultura. Kultura je univerzalna, pripada svima. Ja sam rođena u Beogradu, ali ovi ljudi koje pominjem stvorili su na određeni način atmosferu Beograda, oni su umeli da razgovaraju sa, simbolično rečeno, njegovom dubokom prošlošću. To je divan stari grad, razni narodi su tu živeli. Kad duboko kopate arheološki, ispod svakog grada su drugi gradovi i drugi narodi, razni narodi i su tu živeli. U tom smislu duše u Beogradu su iz raznih epoha i naroda. To je velika stvar, jer ko se jako veže za ovaj grad, on podsvesno prima poruke dalekih vremena i to utiče na njega, a ne neka politička atmosfera. Beograd je duh ljudi, tako da će se prevazići i sve ovo što se sada dešava“, smatra Mirjana Popović Radović.