Pokojnik drugog reda – Satiričan roman, čija radnja uopšte nije smešna

Ovo humorostičko-satirično delo je književni prvenac mladog pisca.

O knjizi su na promociji govorili pisci Dejan Stojiljković i Stefan Mitić urednica Dubravka Dragović Šehović, kao i sam autor.

Dubravka Dragović Šehović je rekla da je roman satiričan, ali kako se radnja odvija shvatamo da priča nije smešna.

„Imamo jedan grad koji možemo da prepoznamo, ali i ne moramo. Od samog početka volimo glavnog junaka. Čovek koji je prikazan kao gubitnik, koji na kraju odlučuje da se napokon pobuni. O tome se ovde zapravo i radi, o pobuni“, istakla je ona.

Svaki lik je roman za sebe, naglasila je urednica.

„Roman se dotakao još jedne ozbiljne teme, a to je nasilje nad ženama. Zatim imamo mobing. Ima žena koja su dosta propatile zbog sopstvenih pobuna“, objasnila je ona.

Pisac Dejan Stojiljković naveo je da je Marković, koji je dugo u novinarstvu, imao dobru podlogu za pisanje.

„Volim ovu vrstu crnog humora i autentičnu vrstu pisanja. Naše mane, naši apsurdi, ti likovi, toga ima u svakom gradu, posebno ovde na Balkanu. Ono što je nekada pisao Duško Kovačević, to je sve i inspiracija koja je nađena negde u životu. Sve što ćete pročitati u ovoj knjizi podseća na našu stvarnost“, rekao je Stojiljković.

On je istakao da kroz roman provejava južnjački humor.

„Mnogi vicevi i štosevi na jugu Srbije su vezani za crni humor“, istakao je on.

Stojiljković je naveo da je satira prepoznatljiva po tome što ima i taj gorki momenat.

„Odnos srpskog naroda prema smrti je prilično bizaran. Mi još uvek imamo puno običaja koji nemaju veze sa pravoslavljem. Na groblju možete svašta da vidite, ljudi još uvek imaju paganski pogled na stvari“, obrazložio je pisac.

Pisac Stefan Mitić se prisetio kada je prvi put čitao Markovićev roman.

„Sve vreme dok sam čitao knjigu, kao da sam nosio crni veo, ispod kog se samo smeješ i kikoćeš. Čitav roman se bavi ozbiljnom temom, ali kad se čita sve vreme je smešno-kiselo“, objasnio je Mitić.

Sam autor osvrnuo se na početke bavljenja pisanjem.

„Pisao sam prozu pre nego što sam počeo da se bavim novinarstvom. Satira je dosta drugačija od istraživačkog novinarstva kojim se bavim, ali možda je baš ta satira refleksija tog mog posla“, pojasnio je Marković.

Glavnog junaka romana je, kako kaže, pronašao u Nišu, glumca, čija ga je životna priča inspirisala da napiše ovakav roman.

On je istakao da glavni lik tek nakon smrti zapravo počinje da živi.

„Na kraju romana on doživljava katarzu. On tada konačno otvara oči i shvata da je živ“, istakao je autor romana.

O romanu

Na dan svoje sahrane, četrdesetšestogodišnji hipohondar Petar Petrović Puška shvata da ne želi da bude pokopan. Odustaje od sahrane, spreman da se vrati starom životu, supruzi i sinu, kao i svom bezličnom i dosadnom poslu u pozorištu. Ali ništa se ne odvija po planu…

U društvu u kom nema mesta za žive, a kamoli za mrtve, preostaje mu jedino da se vrati u grob. Ali ni to ne ide lako, jer ga kolege pokojnici uvlače u pravu revoluciju.

Biografija

Stefan Marković rođen je 1988. u Leskovcu. Odmah po rođenju doselio se u Niš, gde je proveo najveći deo života. Ima dugogodišnje novinarsko iskustvo. Istraživački je novinar u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Objavljivao je prozu u književnim časopisima Polja, Gradina, Treš, u dnevnom listu Politika, kao i u Nedeljniku. Scenarista je eksperimentalnog dokumentarnog filma „Bekstvo“ o bekstvu iz nacističkog logora u Nišu za vreme Drugog svetskog rata. Godine 2013. objavio je rep album Audio cirkus. Pisao je uvodnike i prevodio superherojske stripove. Živi i radi u Beogradu.