Pokrenute brojne tužbe kako bi se prestalo sa korišćenjem intimnih delova čuvene Mikelanđelove statue na majicama i drugim suvenirima

Naime, kako piše Daily Mail, a prenosi Jutarnji list, u sadašnjoj eri brze zarade kustosi smatraju da verski i politički značaj skulpture umanjuju magneti za frižidere i drugi suveniri koji se prodaju po Firenci s fokusom na Davidove genitalije.

Direktorka Galerije Akademije Sesil Holberg jedna je od glavnih Davidovih braniteljki.

Od svog dolaska 2015. u muzej gde se čuva skulptura na meti su joj svi oni koji na račun Davida profitiraju često na načine koje smatra „ponižavajućima“, a posebno suvenirnice koje prodaju pregače, majice i figurice s motivom statue.

Na njen nalog državno tužilaštvo u Firenci pokrenulo je niz sudskih postupaka, pozivajući se na italijanski kodeks o kulturnoj baštini koji štiti umetničko blago od omalovažavanja i neovlašćene komercijalne upotrebe čime je Akademija od 2017. dobila stotine hiljade evra odštete.

Među ostalim tužila je časopis GQ Italia jer su na Davidovo telo montirali glavu modela i luksuznu modnu marku Longchamp koja je lansirala torbe s motivom Davidovih intimnih delova, što su obrazložili svojom namerom „da se sa zabavnom lakoćom izrazi kreativna snaga koja je oduvek animirala ovaj prekrasan grad.“

Ali bez obzira na to koliko je tužbi Holberg pokrenula, iskorišćavanje Davida se nastavlja.

„Žao mi je što ima toliko neznanja i tako malo poštovanja u korišćenju dela koje je vekovima hvaljeno zbog svoje lepote, zbog svoje čistoće, zbog njegovog značenja, njegovih simbola, a prave se neukusni proizvodi od plastike“, rekla je Holberg.

I drugi muzeji, ohrabreni njenim potezom pokrenuli su slične postupke kako bi zaštitili svoja remek-dela.

Sudske odluke, međutim, prema pisanju Daily Maila, dovode u pitanje široko rasprostranjenu praksu da su prava intelektualnog vlasništva zaštićena određeno razdoblje pre ulaska u javnu sferu- umetnikov životni vek plus 70 godina, prema Bernskoj konvenciji koju je potpisalo više od 180 zemalja, uključujući Italiju.

Postavlja se pitanje da li bi trebalo da institucije budu arbitri ukusa i u kojoj se meri ograničava sloboda izražavanja.

„To ne otvara samo pravna nego i filozofska pitanja. Šta znači kulturna baština? Koliko želite dati institucijama kontrolu nad idejama i slikama koje su u javnom domenu?“ rekao je Tomas C. Danziger, advokat iz Njujorka.

On je podsetio na poznatu seriju Andija Vorhola inspirisanu Leonardovom „Poslednjom večerom“.

„Hoćete li sprečiti umetnike poput Varhola da stvore nešto na temelju nekog već postojećeg dela?“, zapitao se ovaj pravnik.