Pokret inspirisan poezijom

Kao i 1999. glavnu ulogu u „Orfeju u podzemlju“ igra Konstantin Kostjukov. U Madlenianumu tvrde da je ovo njegova životna baletska rola. Koreografiju, režiju i scenografiju potpisuje Krunislav Simić, koji je za ovu predstavu dobio prestižnu srpsku baletsku nagradu „Dimitrije Parlić“. Ovaj balet, inspirisan poezijom Branka Miljkovića, čiji je život tragično prekinut pre pola veka, urađen je na muziku Kedrova, Morikonea, Tavenera, Oldfilda, Stravinskog…

– Kad sam razmišljao da postavim balet o Branku Miljkoviću i njegovoj poeziji, povezao sam ga s mitom o Orfeju. Orfej je bio jedan od najvećih pesnika stare Grčke, a način života Branka Miljkovića, čiju poeziju jako volim, bio je sličan – Orfejski, malo buntovnički i sudbinski su se negde dodirivali. Kad čitate ili slušate Miljkovićevu poeziju, shvatate da je svaka reč ton, rečenica muzika, da je to pokret i nešto što je najbliže baletu. Taj pokret, Miljkovićeva poezija i život, kao i mit o Orfeju inspirisali su me da uradim ovaj balet – objašnjava za Danas Krunislav Simić, poznat i po koreografiji za balete: „Zorba“, „Ukroćena goropad“, „Kraljica Margo“…

Prema Simićevim rečima, sa izuzetkom Konstantina Kostjukova i Gordane Simić koji kao i u prvoj verziji „Orfeja u podzemlju“ igraju glavne likove, igrači su novi i njihova individualnost u obnovljenoj predstavi nametnula je koreografske promene u dramaturškoj radnji.

– Suštinski, predstava ostaje ista, ali specifičnost i individualnost novih igrača daju joj drugačiji izraz u baletskoj priči inspirisanoj neostvarenim ljubavima Branka Miljkovića. Njegova mladalačka ljubav Ruža poginula je u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata i njoj je posvetio jednu od svojih najlepših pesama „Uzalud je budim“. Druga njegova neostvarena ljubav, uslovno rečeno Euridika, samo je simbolika preuzeta iz mita – kaže Simić.

Orfeja na ovom putu kroz podzemlje prate i narikače, posmrtna zvona i muzika, prirodni zvuci jer, prema Simićevim rečima, „Miljkovićeva poezija priziva, doziva, probuđuje čuvstva, stalno peva o ljubavi i smrti, zbog čega je u predstavi bilo neminovno koristiti i hrišćansku simboliku – krst, raspeće“.

Premijerna verzija ovog baleta bila je na repertoaru pet sezona i sa ovom predstavom Madlenianum je nastupao širom Srbije i na Festivalu u Varni (Bugarska). Kao jedina privatna umetnička kuća u Srbiji koja je tokom februara, u okviru ovogodišnjeg kineskog Prolećnog festivala radosti, bila domaćin Državnom ansamblu Kine iz Dunhuanga, Madlenianum će zauzvrat 30. aprila i 1. maja sa obnovom „Orfeja u podzemlju“ učestvovati u zvaničnom programu najvećeg i najznačajnijeg kineskog festivala Umetnički susreti u Pekingu. Ovim povodom, četiri Miljkovićeve pesme prevedene su na kineski jezik, a u predstavi će biti titlovane paralelno sa njihovim izgovorom na srpskom.

– Uprava kineskog festivala želela je domaću, aktuelnu temu sa naših prostora. Odabrali su Branka Miljkovića i ovaj balet. U Peking idemo odmah posle premijerne obnove u Beogradu. Bio bih presrećan da Kinezi ovu predstavu dožive na pravi način i da im se dopadne – kaže Krunoslav Simić pred večerašnju beogradsku premijeru obnove „Orfeja u podzemlju“.