Pokušavamo građanina da ohrabrimo da misli, govori i smeje se

Njen fokus je kao i uvek humor na nušićevski način, odnosno, percipiranje našeg trenutka kroz nušićevske naočari, ali sa posebnim osvrtom na „običnog“ čoveka, građanina, čija je misao, reč i smeh podsednja odstupnica normalnosti.

Sa Verom Jovanović iz Udruženja KudeS, koje je revitalizovalo ovu manifestaciju učinivši je ponovo živom, smelom i duhovitom, zbog čega je (neuspešno) pokušano da im se ista oduzme, razgovoramo o ovogodišnjem konceptu Nušićijade, „sumnjivim licima“ koja se na njoj okupljaju da podsete na neke važne a nevelike ljudske činove poput slobodnog govora, a protivno svakovrsnoj cenzuri.

* Pandemija virusa preselila je štošta u virtuelni svet, pa tako i vaš festival ove godine. Istovremeno, svedočili smo poplavi duhovitosti i humora u tom svetu, bar u početku pandemije, kao svojevrsnoj odbrani protiv nje. Koliko je ovakva situacija pogodila vašu manifestaciju a koliko joj je i da li joj je uopšte pogodovala?

– Pandemija je pogodila našu manfestaciju isto onoliko koliko je pogodila čitav svet, a na promenu je bilo potrebno reagovati odgovorno. Mi smo, pokušavajući da epidemiološke prilike sagledamo i dugoročno, početkom leta odustali od ideje organizacije događaja koji podrazumevaju okupljanja velikog broja ljudi, i odlučili da festival organizujemo u nekoj vrsti virtuelne forme, što sličnije njegovoj autentičnoj, a što dostupnije velikom broju ljudi.

Ovaj format omogućio je učešće velikog broja umetnika i kulturnih delatnika, snimanja na lokacijama koje su našim izvođačima odgovarala, slanje i dostavljanje materijala iz regiona i sveta, pa i toleranciju prema produkcijskim nesavršenstvima. Konačno, saradnja sa televizijom Nova S omogućila je da sadržaji ovakve manifestacije budu dostupni većem broju ljudi nego u najsrećnija festivalska vremena.

* Ovogodišnja Nušićijada u čast je običnog čoveka, građanina. Podseća da su njegova misao, reč i smeh poslednja odbrana slobode. Čuje li se ta misao, reč, smeh ili su potpuno utihnuli?

– Reč, misao i smeh se, naravno, i dalje čuju. Međutim, utihnuli su. Mi ove godine upravo pokušavamo da apelujemo na građanina i njegovu slobodu, da ga ohrabrimo da misli, govori i smeje se. Jednom važnom kampanjom koju smo, uz pomoć organizacije CRTA a zatim i kompanije United Media, sproveli u danima pre festivala, trudili smo se da motivišemo građane da sagledaju problem autocenzure, a zatim i da se njim pozabave. Da ih podsetimo da je sloboda njihovo pravo.

* Šta su uopšte „normalni razgovori običnih ljudi“, koje navodite kao jedan segment festivala? Postoji li tako nešto u današnjem svetu skandala, senzacija, spektakla?

– Razgovori na razne teme uvek su bili deo Nušićijade. Ove godine, razgovore na temu autocenzure i savremenosti Nušića nazvali smo normalnim razgovorima običnih ljudi upravo u želji da skrenemo pažnju na značaj dovođenja razgovora u neke normalne okvire. Mi smo, kao društvo, zaboravili da razgovaramo. Zaboravili smo na elementarnu kulturu dijaloga. Zaboravili da je nevaspitano drugoga prekidati. Zaboravili – jer nam se servira ovaj senzacionalističko-agresivni model koji pominjete. Razgovarati se može normalno i vaspitano i kada se ne slažemo. Mi ovim razgovorima, pored tema u fokusu, i na to skrećemo pažnju.

* Tri ste godine prognani, a paralelno teče i ona druga Nušićijada. Hoće li ikada ponovo biti samo jedna manifestacija sa ovim imenom? Da li su vas možda opštinske vlasti Ivanjice zvale da ponovo organizujete Nušićijadu u ovom gradu? Šta kažu Ivanjičani, da li njima nedostajete?

– Mi se iskreno nadamo da će se u Ivanjici održavati jedna „normalna i obična“ Nušićijada. Ona vedra, pomalo buntovna, ali topla, radosna i, najvažnije, slobodna. Sve što radimo u izgnanstvu radimo upravo da se ta takva Nušićijada ne bi zaboravila. Jer, znate, danas se baš brzo zaboravlja. Lokalne vlasti nas nisu zvale nazad. Tamo su još uvek one strukture koje su nas oterale. Što se Ivanjičana tiče – ja bih mogla da Vam pričam o utiscima koji dolaze do nas, ali bolje je da o ovome pitate baš Ivanjičane. I onako se, kao i mnogi građani Srbije, malo šta pitaju.