8 kultnih uloga koje je Pol Njumen odbio

Uz čuvene plave oči i repoznatljivo držanje, Pol Njumen je imao ne samo dobar izgled, nego vrhunski talenat koji mu je omogućio da postane i ostane zvezda tokom nezgodnih perioda u Holivudu.

Tada su mu konkurencija bila velika imena, a on se probijao kroz ostvarenja Mačka na usijanom limenom krovu, Pakleni toranj, Boja purpura, Žaoka, Buč Kesidi i Sandens Kid…

Bio je među najtraženijim glumcima, zbog čega je dobijao brojne dobre ponude, ali je neke od njih morao i da odbije.

Uloge koje je Pol Njumen odbio:

Džek Kolton – Lov na zeleni dijamant (1984)

Da nije bilo Lova na zeleni dijamant, možda ne bi bilo ni Povratka u budućnost, jer je uspeh ovog prvog ubedio studije da Robert Zemekis ume da napravi zabavne filmove koji privlače ljude u bioskope.

Majkl Daglas i Ketlin Tarner imali su sjajnu hemiju na ekranu, iako su se često svađali van njega, što nije bio plus za studio, ali im se vratilo finansijski.

Pol Njumen imao je odličnu hemiju sa mnogim kolegama i verovatno bi se dobro snašao u ulozi, iako je bio dve decenije stariji od kolege Daglasa.

Ipak, ono što ga je odbilo od ovog filma je količina nasilja, iako ne prevelika na kraju, tako da je mlađi kolega uspostavio status glavne zvezde.

Džo Gideon – Sav taj džez (1979)

Kada je iz kasnije perpektive pogledao na uspeh ovog filma, Njumen je priznao da je njegovo odbijanje bilo baš glupa greška.

Sav taj džez dobio je Zlatnu palmu u Kanu, imao devet nominacija za Oskara, među kojima je bila i ona za glavnu mušku ulogu Roja Šajdera, koji je iskoristio Njumenovo odbijanje poziva.

Film je na kraju dobio četiri Oskara i bio jedan od najvoljenijih 1979, a Pol Njumen inače nije hteo glavnu ulogu jer je mislio da ništa ne može da iskupi glavni muški lik.

Mozes Prej – Mesec od papira (1973)

Crno-bela drama Pitera Bogdanoviča ušča je u istoriju kada je Tejtum O’Nil dobila Oskara za najbolju sporednu ulogu sa samo deset godina, što je rekord koji stoji i danas.

U filmu glumi sa svojim pravim ocem, Rajanom O’Nilom, ali je originalni par oca i ćerke trebalo da tumače Pol Njumen i njegova ćerka Elinor.

Međutim, tada je za režiju trebalo da bude zadužen Džon Hjuston, a kada je on odustao i Piter Bogdanovič preuzeo kormilo, promenila se i glumačka ekipa.

Garet Bridlav – Vreme nežnosti (1983)

Pol Njumen nije bio jedini koji je odbio ulogu Bridlava, jer su to učinili i Harison Ford i Bert Rejnolds, te je njihovo odustajanje iskoristio Džek Nikolson.

On je za svoju rolu dobio Oskara za najboljeg sporednog glumaca, što je sigurno bolelo Njumena koji još uvek nije imao nijednu zlatnu statuu u tom trenutku.

Ovaj film je na kraju osvojio pet Oskara, tako da je veliko pitanje zašto je toliko poznatih imena odbilo da glumi u njemu.

Supermen – Supermen (1978)

Traženje prave osobe za naslovnu ulogu u Donerovom Supermenu bilo je vrlo zahtevno i Pol Njumen je bio samo jedan od mnogih koji su ljubazno odbili poziv.

Ne bi to ni bio dobar izbor, jer se glumac brzo bližio 50. godini u to vreme, pa bi publika dobila plavokosog sredovečnog Supermena.

S druge strane, mnogi su verovali da jedino nepoznat glumac može da uspe u ovoj ulozi, što je Kristofer Riv i dokazao kada je studio izabrao njega.

Popaj Dojl – Francuska veza (1971)

Reditelj Vilijam Fridkin uopšte nije želeo Džina Hekmana u glavnoj ulozi koja će mu kasnije doneti Oskara za najboljeg glumca i prikazati jednu od najboljih rola u njegovoj karijeri.

Pol Njumen bio je na vrhu liste želja da tumači okorelog policajca koji ne trpi gluposti, ali je on tražio previše novca i nije odustajao od cifre koja nije mogla da bude ispunjena.

Hekman je briljirao, a film je odneo kući ukupno pet Oskara, što je još jedan slučaj u kome Njumen nije postao deo nagrađivanog filma.

Juda Ben-Hur – Ben-Hur (1959)

Prvi film u istoriji koji je osvojio 11 Oskara je jedna od najvećih holivudskih priča o epskim filmovima i uspesima kojima mnogi i dalje teže.

Njumenu nije bio stran ovaj žanr i baš zato nije hteo naslovnu ulogu, jer je u svom prvom filmu, pod nazivom Srebrni putir, nosio tuniku i toliko ga mrzeo da je ljude odvraćao od gledanja.

Nije želeo da ponovi takvo iskustvo, iako bi mu film ovakvog profila verovatno umnogome pogurao karijeru u trenutku kada još nije bio tolika zvezda.

Hari Kalahan – Prljavi Hari (1971)

Iako je odbio naslovnu ulogu, Pol Njumen je bio krucijalni faktor uspeha Prljavog Harija jer je baš on rekao da je Klint Istvud savršen glumac za nju.

Uloga se kosila sa njegovim ličnim i političkim ubeđenjima i verovao je da previše ide udesno za njega, ali da neko od kolega neće imati problema sa scenariom.

Istvud je oberučke prihvatio priliku i stvorio jednog od najčuvenijih filmskih antiheroja, pa čak i dobio franšizu, tako opravdavši ukazano poverenje.

Izvor: Far Out Magazine