Polifonija dahova

Ovaj put, na Velikoj sceni Bitef teatra, njen Hotel Bulić gostuje sa glasovitom predstavom „Dama s kamelijama“ (adaptacija i režija Senka Bulić, dramaturgija Vesna Đikanović) po neprolaznom delu Aleksandra Dime sina, njen partner je – prepun osebujnog elektriciteta! – Stipe Kostanić u ulozi mladića Armana Divala, scenografiju i muziku potpisuje Tomislav Ćurković, kostim Oliver Jularić, a dizajn svetla Nikša Mrkonjić. Sala je prepuna, oči uprte u čuveni blistavo beli krevet, obujmljen prozirnim velovima, kroz koje svedočimo ekstazi jedne ljubavi jednako kao i provaliji neizlečive bolesti, te još manje izlečivog jada kurtizane Margarit Gotje koja hrli smrti u potpunoj samoći i odricanju od svetla svog života, Armana Divala.

Već na ovom mestu, moglo bi se zaćutati u potpunom tronuću. Jer, koliko god puta prisustvovali nekom umetničkom tretmanu „Dame s kamelijama“, ta kugla i lanac koji stežu i mrve srce u paramparčad – jednako potresaju kao kada ste prvi put došli u priliku da se obavestite o neveseloj sudbini jedne od onih čudesnih rajskih ptica pariske mitologije. Ono međutim što Senka Bulić kao Margarita, i Stipe Kostanić kao Arman ovde čine, jeste pak jedno višezvučje izgovorenih sećanja iz budućnosti, kojima predstava i započinje, nadalje jedna polifonija dahova u najsenzualnijoj muzici odabranoj ikada, tom plesu glasova glumaca u kojem sasvim poverujete Gotjeovoj kada kaže: „Kad bih se lečila – umrla bih!“. Agonija ljubavnih zaklinjanja data je ovde samorazarajućim oruđima govora, u kojoj voljenje glasno žudi za razumevanjem, a dirljivi krici raznose u eksploziji ma kakvu zabludu da se zanatom Gotjeove iko bavi iz pokvarenosti i sladostrašća, a ne baš naprotiv zbog dugova u koje se zapada zlom srećom, najzad baš onih dugova što ih – proždirući telo – gomila teška bolest.

No, ti ponori odjekuju ipak suncem obožavanja i ljubavnog zanosa u zvuku pokreta, koje čujete takođe – ma gotovo da ne treba ni da gledate u scenu načičkanu vrelim erosom, dovoljno je slušati, osluškivati zapravo. Kada čulni trans dvoje uzajamno opčinjenih dosegne vrhunac u „Because the Night“ Peti Smit, sa razletajućim perjem iz jastuka koje u vazduhu prepokriva to dvoje opsednutih životom i smrću u najbliskijem kontaktu – ne možete a da ne poviknete „bravo!“ i postanete i sami deo tog uznosećeg zvuka ove „Dame s kamelijama“.