Udar političke korektnosti na Agatu Kristi: „Ko je pitao Mini Maus da li želi da nosi pantalone u koje su je obukli?“

Kako piše dnevni list The Guardian, originalna dela napisana su između 1920. i 1976. godine, a nova izdanja uređena tako da ne sadrže potencijalno neprikladan jezik, uključujući uvrede i upućivanje na etničku pripadnost.

Njih je objavila HarperCollins, američka izdavačka kuća.

Šta misle o „korekciji“ dela „kraljice zločina“, upitali smo Danasove sagovornike.

– To je potpuno glupost – smatra Branko Rosić, pisac, novinar i zamenik urednika Nedeljnika.

– Slažem se da u novim delima, npr. krimi serijama, jedan detektiv treba da bude belac, pomoćnica poreklom sa Jamajke, forenzičarka lezbejka. To je sve kako treba, ali revizija istorije ili prekrajanje starih dela je glupost. Dolazimo do toga da će Marko Kraljević biti Rom ili transgender, tri od devet Jugovića transgender – što je možda i tačno, ali nije tako napisano u originalu – ukazuje pisac.

Rosić se još u svom romanu „Dolazak matadora“ dotakao ove teme i tamo zabeležio: „Doći će dan kada će Bitlsi biti četiri Indijca koja su loše pravila kari, pa odlučila da se uključe u VOX pojačala“.

– Dakle, sa svakim pravom u novim ostvarenjima, ali stara dela se ne smeju dirati – zaključuje Rosić i postavlja pitanje – Ko je pitao Mini Maus da li stvarno želi da nosi pantalone u koje su je obukli?

Jelena Lenglod, spisateljica i pesnikinja zapaža da na takve ideje mogu doći samo ljudi orvelovskih umova.

– To je izopačena i opasna ideja. To je nešto što se ne sme dozvoliti. Ne možemo mi, pod parolom političke korektnosti, menjati prošlost ni na koji način. Ne smemo menjati umetnička dela zato što nisu u saglasju sa današnjim modama. Na takve zamisli mogu da dođu samo ljudi orvelovskih umova. Ljudi koji misle da istorija sveta, pa i istorija umetnosti, može da počne iznova – ukazje Lenglod.

Osim toga, dodaje književnica: „Ograničavati umetnička dela, savremena ili stara svejedno, idejama političke korektnosti je potpuno neprihvatljivo, s moje tačke gledišta“.

– Uzdam se u to da Britanci, kao ljudi koji poštuju svoju tradiciju, neće dozvoliti ovakvu budalaštinu – nada se Lenglod.

Novi Nebojša Milenković, pisac i istoričar umetnosti konstatuje da se: „nakon vekova diskriminacija i slobodnog ispoljavanja primitivizama različitih vrsta – danas suočavamo s paradoksom terora političke korektnosti.

– Tako se uterivači političke korektnosti – poput nekadašnjih ideologa pravovernosti i partijskih komesara u komunizmu ili isterivača zlih duhova u katoličanstvu – prosto utrkuju u razotkrivanju „štetnih pojava“ koje ugrožavaju ideologiju današnjice. Ta ideologija se, nažalost, zove banalizam – pa su i odluke njenih ideologa po pravilu banalne, često i groteskne – zapaža pisac i zaključuje – „Poenta je da svaka isključivost rezultira nasiljem nad duhom“.

Žrtve nakaradno shvaćene političke korektnosti, dodaje on, tako postaju Herkul Poaro, Mikelanđelo Buonaroti, Petar Iljič Čajkovski, Fjodor Mihajlovič Dostojevski…“

– U krajnjem ishodu – žrtva je zdrav razum – konstatuje Novi Nebojša Milenković.