Film „Skupljači perja“ pedeset godina nakon premijere u Kanu, gde je osvojio nagradu za najbolju režiju, i dalje je moderan i aktuelan i iz njega mladi umetnici mogu mnogo da nauče, saglasni su učesnici panela „Skupljači perja – međaš srpskog (jugoslovenskog) filma“ koji je danas održan u Centru za kulturu Sopot.
Panel je održan u okviru 46. izdanja Filmskog festivala Sofest koji se održava ovih dana pod sloganom „Skupljanje (ne)razvejanog perja“. U čast Aleksandra Saše Petrovića i jednog od najznačajnijih filmova jugoslovenske kinematografije na ovoj manifestaciji je otvorena i izložba posvećena filmu „Skupljači perja“, a glumici Oliveri Katarini dodeljeno je specijalno priznanje.
Profesor i autor knjige „Let nad močvarom“ o Aleksandru Petroviću, Petar Volk, izjavio je da je pokrenuta inicijativa koja će se uskoro naći pred Skupštinom grada Beograda da glavni grad Srbije podigne spomenik slavnom reditelju, a pozvao je organizatore festivala i vlasti u opštini Sopot da odaju počast „filmskom stvaraocu“.
Volk je istakao da je sa Petrovićem nastupilo jedno novo vreme u kome jugoslovenski film neće biti više gledan kao provincijski, nego kao deo evropskog filma. Filmski kritičar Dejan Dabić podsetio je da je te 1967. godine, kada su „Skupljači perja“ nagrađeni u Kanu, priznanja dobili i Živojin Pavlović, koji je nagrađen Srebrnim medvedom za „Buđenje pacova“, i Ljubiša Samardžić sa Kopom Volipi u Veneciji za film „Jutro“.
„Od tog trenutka otvorena su vrata domaćim autorima i više nismo doživljavani kao autsajderi. Danas svi znaju za opus Saše Petrovića koji se uči na svetskim filmskim školama, kao i filmovi Dušana Makavejeva i Emira Kusturice“, istakao je Dabić. On je dodao da je Petrovićev film bio važan i zbog načina distribucije, budući da nije bio deo marginalnih tokova u svetskim bioskopima. Inače, „Skupljači perja“ koji su prikazani na ovogodišnjem Kanu u okviru selekcije Kan klasik uskoro će biti i u bioskopima u Francuskoj.
Iako je bio deo crnog talasa i, prema rečima Petera Volka, bio „ubijan atmosferom koja je postojala protiv njega“, Petrović se nije u svojim filmovima bavio politikom na vulgaran, dnevnopolitički način, ali je ideologija i te kako uticala na njega.
Prema rečima filmskog teoretičara Vlastimira Sudara, Petrović nije bio nacionalista u našem, dnevnopolitičkom smislu.
„Ali Petrović je bio obrazovan, intelektualac, izuzetno informisan za ono vreme… Kroz svoj rad proizveo je neka interesantna dela koja su bila bitna za analizu političkog trenutka“, kazao je Sudar.
Sagovornici su podsetili da je film „Majstor i Margarita“, koji je posebno važan kao Petrovićev odnos prema politici, nastao pre nego što je knjiga Mihaila Bulgakova bila objavljena u SSSR-u. Odabir ovog dela bio je već politički čin, saglasni su sagovornici. Bulgakovljevo delo Petrović je adaptirao i za pozorišnu scenu, a pamti se i njegova postavka „Psećeg srca“. Volk je dodao da su predstave koje je Petrović radio u Ateljeu 212 i Narodnom pozorištu bile kvalitetne u svetskim okvirima, ali da ih domaća kritika nije doživela na pravi način.
Učesnici panela istakli su i da je način na koji se Petrović bavi folklorom nešto što bi mladi umetnici mogli da nauče. Budući da kod njega ovaj motiv ne prelazi granicu kiča. Prema rečima Sudara, Petrović se Romima bavio već u filmu „Tri“ gde su bili deo priče o društvu tokom Drugog svetskog rata. „U tom filmu se pojavljuje i pesma ‘Đelem, đelem’, koja je kasnije zahvaljujući filmu ‘Skupljači perja’ postala svetski poznata i čak himna Roma. To je pesma koja govorio o proganjanju Roma od strane SS jedinica. Što je takođe pokazatelj političnosti Petrovićevih filmova“, zaključio je Sudar. Sofest će biti završen dodelom nagrada u subotu. Publika je od 4. jula imala priliku da pogleda 24 filma, od kojih se 19 nalazi u konkurenciji za priznanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
