Politikantski salto mortale

Naime,  usledila je reakcija ove renomirane gradske ustanove kulture na Rešenje o razrešenju direktora muzeja, koga je prošlog petka na sednici donela Skupština grada Kraljeva u svojstvu osnivača muzeja.

Muzejska savetnica Tatijana Mihajlović je predstavnicima medija pročitala saopštenje, koje su, kako je rečeno, podržali i potpisali svi zaposleni, njih 26, u muzeju. Povod za ovakvu reakciju bila je zaista čudna odluka skupštinske većine da najpre izglasa pomenuto Rešenje o razrešenju direktoru muzeja zbog prestanka mandata, a da potom, ta ista većina koju su činila 38 odbornika najpre ostane uzdržana kod usvajanja novog Statuta Narodnog muzeja u Kraljeva, a potom i kod očekivanog (re)izbora direktora Dragana Draškovića.

Time je na veliko iznenađenje bez ikakvog suvislog obrazloženja uskraćeno poverenje čoveku koji je kao uspešni rukovodilac muzeja prethodnih 18 godina trajno obeležio jednu epohu na mapi kulturnih dešavanja u gradu na Ibru. Da iznenađenje bude kompletno, postarali su se odbornici većine koji su, najpre, kroz predloge skupštinskih tela poput Komisije za izbor i imenovanje, a i kroz predlog Upravnog odbora muzeja dali potrebne saglasnosti na (re)izbor Draškovića ne štedeći komplimente za njegov rad.

Veleobrt u dosad neobrazloženoj promeni stavova o radu Draškovića usledio je na samoj sednici kada su odbornici većine, očigledno na neki nejasan-nevidljivi signal, kao po komandi glasali suprotno svemu što su prethodno kazivali o radu muzeja i o Draškovićevom direktorovanju.
Iako živimo u društvu i vremenima kada je i najnevernijem Tomi jasno da je politička volja svemoguća, čini se da je ovaj salto mortale kraljevačkih odbornika novi prilog za istoriju politikanstva u Srbiji. Upućeniji u kraljevačke političke kuloare su ovakvo rešenje naslućivali temeljeći svoje slutnje na navodno koalicionom nepotpisanom, ali važećem sporazumu za čije sprovođenje su zadužena tri-četiri stranačka čelnika. Po tom sporazumu Narodni muzej je „pripao“ lokalnom Pokretu socijalista koji je navodno najpre hteo da zadrži Draškovića (člana i osnivača lokalnog SPO-a) da bi potom poželeo da tu udomi jednu svoju članicu koja je prešavši iz URS u Pokret socijalista postala „kapacitetna“ da vodi i muzej.

Drašković "pao" zbog Draškovića?

Oni koji su upućeniji u „šira politička kretanja“ ovo povezuju i sa nedavnim javnim istupanjima lidera SPO-a na televiziji N1 kada je, opet Drašković ali Vuk, kritički progovorio o „diplomatskom kurcšlusu“ na relaciji Srbija – Francuska u vezi sa „slučajem Haradinaj“. Ti, još upućeniji, svoju tezu osnažuju i primerom (ne)dogovorene ostavke direktora JKP „Putevi“ iz Kraljeva koji je, iako, donedavno član „verolomne“ Nove Srbije“, trebalo da dogovorenom ostavkom „ustupi“ mesto jednom „espeoovcu“, a što je trebalo da se ozvaniči na ovom istom skupštinskom zasedanju.