„Politike patologizacije – bolest neposlušnosti” večeras u Kontakt galeriji SKC-a Kragujevac

Da li ste se pitali na koji način se kroz istoriju određuje granica između normalnosti i ludila? Stigmatizacija i društvene norme, preteča su dijagnostike,a količina moći i pristup resursima – nekad, kao i sada odlučivali su o sudbini pacijenata, samo su neke od tema o kojima će se razgovarati večeras u kragujevačkom Studentskom kulturnom centru.

Uvođenjem normi, klasifikacija i na osnovu prisustva i odsustva simptoma, po ugledu na medicinu etablira se psihijatrija koja se tokom pokreta ‘68 prvi put strukturisano osporava i kritikuje. Kroz istoriju možemo pratiti uticaj vladajućih ideja, dogmi, društvenih normi ali i elita, na praćenje ovog procesa.

U kontekstu društvenog sistema, utvrđivanje ludila postaje argument za kažnjavanje onih koje su se usudili da prkose pravilima: od broda ludaka, preko azila, do hemijskih ludačkih košuljan načini kontrole su se menjali, ali i oblici otpora.

Umesto reparativne, psihoterapijske metode postaju korektivne, a njihova svrha, osim lečenja postaje i vraćanje odbeglih i neposlušnih u predviđene uloge.

Na ovom predavanju Lidije Vasiljević, neke od tema biće i:

– Politike normalnosti: uloga roda, klase i rase i seksualnog opredeljenja u određenju normalnosti
– Pitanje moći u dijagnostici , psihoterapiji i jeziku – patologizacija umesto empatije

– Kratka istorija neravnopravnosti i pobuna u politikama mentalnog zdravlja: decentralizacija, rodna inkluzija, grupe kao neautoritarni modeli rada

– Mitologija o ženskim bolestima i njihova upotrebna vrednost: od spaljivanja veštica preko histerije do anoreksije

– Mapiranje levice i feminizma u psihoterapiji i savetovanju : Kako ne misliti ni rodom ni klasom

Lidija Vasiljević, doktorirala je na temi politika mentalnog zdravlja na odseku za socijalni rad i socijalnu politiku a magistrirala na temi roda u psihoterapiji na odseku za studije roda, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Osnovne studije psihologije završila je na Filozofskom fakultetu. Od 2000. je sertifikovana psihoterapeutkinja na nacionalnom nivou (Savez psihoterapeuta Srbije) a od 2004. i na evropskom nivou (Evropski sertifikat za psihoterapiju) od 2007 i u okviru Britanske psihodramske asocijacije.

Ko-osnivačica je Regionalne asocijacije za psihodramu i intergrativnu primenu psihoterapije (RAIP) gde se bavi individualnom i grupnom psihoterapijom, psihodramskom edukacijom i supervizijom budućih psihoteraputkinja i psihoterapeuta, kao i promovisanjem i razvojem integrativnog i rodno inkluzivnog pristupa.

Već dve decenije uključena je u rad feminističkih organizacija i levih inicijativa u okviru kojih se bavila psihosocijalnom podrškom, savetovanjem, borbom protiv trgovine ljudima, lobiranjem za prava žena i lgbt grupa, kao i analizom medija iz rodne perspektive.

Oblasti specifičnog interesovanja i istraživačkog rada su pitanja klase i roda u psihoterapiji, integracija psihodrame sa drugim modalitetima,društveno angažovana kultura.

Autorka je brojnih radova iz oblasti psihoterapije i politika mentalnog zdravlja, feminizma i rodne ravnopravnosti u medijima.

Još vesti iz ovog grada

Urušavanje nosećih stubova društva: Nemamo pravo da ćutimo – Pokret građana Kulturna revolucija

Pesnički kolektiv „Svi mi“ na turneji sa performansom „Poezija zna“

Neće nam doći ni Harvard ni Kembridž, već Troteri iz Pekama

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”