Nakon što su aktivisti za očuvanje životne sredine supom od paradajza polili čuvenu sliku Vinsenta van Goga „Suncokreti“, istoričarka umetnosti Marija Jovičić rekla gostujući u Novom danu N1, je da ne veruje da je taj čin uspeo da skrene pažnju.
„Van Gog je jedan od najpoznatijih umetnika, ne postoji niko ko nije čuo za njega, cela intervencija je skrenula pažnju na umetnost, a ne na ono na šta su oni hteli da ukažu“, istakla je ona.
Profesor Fakulteta političkih nauka Darko Nadić kazao je da su ovakve akcije destruktivne i da uništavaju sve što su ekološki pokreti radili poslednjih 50 godina.
„Oni su uvek i bili na ivici skandala, ali samo provokacija koja ništa nije uništila, to je nešto što je civilizacijska vrednost, trgovci umetninama će reći da su ‘Suncokreti’ dokaz da je civilizacija nešto i stvarala, a ne samo uništavala“, rekao je on.
Jovičić je rekla da je čudno kako su aktivisti uspeli da unesu konzervu supe.
„Galerije su vrlo rigorozne, morali su da prođu kroz skener. Na celom snikmu, a performans nije kratak, ne vidimo fizičko obezbeđenje – što se tiče obezbeđenja imamo sve tehničke i fizičke blagodeti, osim kamera, mehanizama. Neka dela se čuvaju pod antirefleks staklom, da zaštiti delo, a i da omogući da se delo saglada u potpunom saju, to zavisi od kustosa i konzervatora“, kazala je ona.
Profesor kaže da su aktivisti poslali nekoliko poruka.
„Jedna je što su rekle šta je vrednije umetnost ili život, a umetnost je u stvari život. Poruka ‘uništićemo Suncokrete da vam pokažemo da ako nastavite sa fosilnim gorivom neće biti ni pravih suncokreta’, zatim udar na kapitalizam. Ne verujem da je ovo super lepak, to je građanska neposlušnost, da se zastavi upotreba fosilnih goriva“, naveo je profesor i dao primere nekih, po njegovom mišljenju, dobrih ekoloških akcija.
„Mislim da je Grinpis uradio odlične stvari protiv nuklearne energije, fosilnog goriva. Imamo primer PETE, na promociji prava životinja, a imamo i niz malih ekoloških pokreta koji ne žele da budu u medijima, a žele da poboljšaju kvalitet životne sredine“, kaže Nadić.
Jovičić kaže da je ovo četvrti napad na umetnička dela u poslednje vreme.
„Monaliza, onda u Pizi sa Botičelijevom Primaverom, a onda u Londonu u Galeriji. Ono što oni znaju je da je uništavanje dobara kažnjivo zakonom i da sledi pravne sankcije. Da li biraju dobar način da skrenu pažnju, ne bih rekla, mislim da muzeji jesu dobro obezbeđeni. I da nije bilo stakla, mislim da bi konzervatori mogli da vrate sliku u prvobitno stanje. Mešati ove dve stvari je besmisleno, banalizuje njihov pokret i ideje, koje jesu plemenite. Mislim da banalizuju ono za šta se bore, a tiče se svih nas. Ovo je ekstremni čin čak i kada se borite za dobru ideju, baca ružno svetlo na sve buduće pokrete. Mislim da su aktivisti svesni šta rade, biraju dela na kojima ne želi da se napravi veća šteta, dela su zaštićena. Želeći da skrenu pažnju biraju pogrešne načine. Dobro je jedino da se priča o umetnosti, sedimo i govorimo o Van Gogu, što nije bio slučaj tako često“, rekla je istoričarka umetnosti.
Govoreći o pozitivnom uticaju ekoloških pokreta, profesor kaže da je Greta Tunberg ostvarila značajan uticaj.
„Pre svega zahvaljujući njenoj mladosti, sasula je u lice političarima. Teško je meriti ko je najviše dobacio, moj favorit je PETA, to je takva provokacija, ali mislim da takve provokacije mogu da pokretnu svest ljudi, imali su kampanje koje su mene ubedile da moram da posmatram neke stvari i sa drugog stanovišta“, zaključio je Darko Nadić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.