Simfonijski orkestar Bavarskog radija sa violinistom Džošuom Belom napravio koncertno savršenstvo u Minhenu

Šef-dirigent Bamberških simfoničara Jakub Hruša iznova je bio gost u Minhenu.

Hruša, rođeni Čeh, voli istočnoevropski kanon, zbog čega ga u Minhenu predstavlja koristeći češko-poljsku trijadu Janaček, Vinjavski i Lutoslavski.

„Kada nešto volimo, kada smo zaista u nešto ubeđeni, naš prirodni impuls je da to podelimo sa drugim ljudima“, kaže Hruša, deleći sa nama Koncert za orkestar Lutoslavskog, veliko delo 1950-ih, koje je već od svog praizvođenja postalo slavno.

Tu je i muzika iz ”Sudbine”, koja je začinjena tipičnim janačekovskim melodijama.

A između, puni, romantični Drugi violinski koncert, kojim je Vinjavski očarao najveće violiniste u istoriji – Džošua Bel je jedan od njih.

Henrik Vinjavski rođen je 10. jula 1835. u Lublinu (Poljska), a umro 31. marta 1880. u Moskvi.

Njegov Drugi violinski koncert je nastao između 1855. i 1862. i bio je posvećen Pablu de Sarasateu.

Praizveden je 27. novembra 1862. u Sankt Peterburgu.

U njemu su se spojile poljska melanholija i pariska elegancija da bi stvorile blistavu i istovremeno dopadljivu ličnost.

Kompozitorov moto je bio da na sceni „morate da rizikujete”.

Ovom rečenicom harizmatični violinista se proglasio muzičkim drznikom kome su nagon i strast izvođenja bili važniji od verne reprodukcije dela.

Nažalost, želja da rizikuje prečesto ga je savladavala za stolom za rulet gde je lako mogao da prokocka prihode od cele koncertne turneje za samo jednu noć.

Čak se priča da je jednom na kocku stavio svog Gvarnerija!

Kompozicije Vinjavskog su i danas od velikog značaja za perspektivne violinista, kako u tehnici sviranja, tako i u oblikovanju stila.

Jehudi Menjuhin je jednom rekao da je nemoguće obučiti violinistu bez muzike Henrika Vinjavskog.

Koncert za violinu i orkestar br. 2 u de molu, Op. 22 (1862.) je daleko najpoznatije delo Vinjavskog, koje je i danas redovno deo koncertnih programa i takmičenja.

Koncert br. 2 je slavljen zbog kombinacije tehničkih izazova i izrazite liričnosti.

Treći stav, Allegro moderato (à la Zingara), posebno je poznat po svojoj energičnosti i ritmičnoj živosti.

Ovaj koncert predstavlja značajan doprinos romantičnom repertoaru za violinu i smatra se jednim od najzahtevnijih dela za ovaj instrument.

Džošua Bel je jedan od najpoznatijih američkih violinista današnjice, čuven po svojoj virtuoznosti i emocionalnoj dubini u interpretacijama klasične muzike.

Rođen 9. decembra 1967. godine u Blumingtonu, Indijana, Bel je veoma rano pokazao izuzetan muzički talenat i sa samo četrnaest godina debitovao kao solista sa poznatim orkestrima.

Bel svira na čuvenoj Stradivarius violini iz 1713. godine, poznatoj kao „1713 Huberman Stradivarius”, i ima veoma uspešnu karijeru kao solista, kamerni muzičar i dirigent.

Dobitnik je brojnih priznanja za doprinos klasičnoj muzici, a njegovi nastupi i snimci su među najcenjenijim u svetu klasične muzike.

Džošua Bel već skoro četiri decenije deluje kao solista, redovno nastupa sa najznačajnijim orkestrima.

Sa Stradivarijusovom violinom iz 1713. na kojoj svira, ispunio je svet svojim zvucima, od velikih koncertnih sala do stanice metroa.

Violinu je počeo da svira sa četiri godine.

Sa 14 godina debitovao je kao solista sa Rikardom Mutijem i Filadelfijskim orkestrom.

Tri godine kasnije održao je svoj prvi koncert u Karnegi holu, a nedugo zatim je potpisao i svoj prvi ugovor za snimanje.

Od tada, njegova obimna diskografija od preko 40 snimaka donela mu je brojne nagrade kao što su Gremi, Merkjuri, Gramofon i Opus Klasik.

U avgustu ove godine, violinista je objavio dva nova snimka sa muzikom Tomasa de Hartmana i Feliksa Mendelsona Bartoldija.

„Muzika je zaista nešto što nas vodi do uzvišenog – do onoga što je veće od nas samih, do lepote i magije univerzuma“, rekao je jednom violinista.

Ova rečenica je bila nagoveštaj izvođačkog savršenstva koje se u Minhenu kao biblijska mana s neba izlila na publiku koja nije želela da se zaustavi u klicanju ovom genijalnom violinisti izražavajući beskrajnu oduševljenosti.