U okviru programa „Podrška prevodima i objavljivanje književnih dela, kao i književnim manifestacijama“ na štandu ovogodišnjeg počasnog gosta – književnosti na nemačkom jeziku, koji pod nazivom „4 zemlje 1 jezik“ organizuju Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn…
…, danas je bilo reči o tome na koje sve načine ove četiri zemlje učestvuju u promociji i podsticaju književnosti u Srbiji i regionu.
Tako je jedan od zadataka Gete instituta da podstiče književnost i prevođenje, a budžet za ovaj segment njihovog rada postoji zahvaljujući nemačkom ministratsvu spoljnih poslova. Kako je objasnio Frank Bauman, direktor Gete instituta, sve izdavačke kuće mogu da konkurišu za ova sredstva. On je istakao i da je situacija daleko lakša jer je u Srbiji postoji literalna mreža Traduki, koja inicira prevođenje ne samo sa nemačkog i na nemački, nego podsetiče i vezu sa drugim jezicima u Istočnoj Evropi. Gete institut podržava i razne književne manifestacije. Neke do njih su Krokodil i Festival evropske književnosti. Pored toga, pomoć dobijaju i rezidencijalni programi za pisce. „Nemački pisci dolaze na mesec dana u Beograd. Kakve to posledice može sve imati videli smo iz primera Marsela Bajera. On je tokom svog boravka dublje uronio u ovu sredinu, ali i je i Srbija saznala mnogo više o njemu. Zato je pre nekoliko dana dobio i nagradu manifestacije Smederevska jesen“, kazao je Bauman i dodao da Gete institut koji se nalazi u Knez Mihailovoj ulici ima i veliku biblioteku, koje je često i mesto susreta i razgovora pisaca.
Švajcarska organizacija ProHelvetia već neko vreme nema svoju kancelariju u Beogradu, ali zahvaljujući mreži Traduki, i dalje aktivno učestvuje u književnoj sceni Srbije i razmeni pisaci između ove dve zemlje, ali i pomaže književne manifestacije. „Nije lak zadatak zainteresovati izdavače za prevode, jer svi znaju da se prevodi teže prodaju od originalnih dela. Mi dajemo podršku izdavačima da uđu u taj rizik“, kazala je Angelika Salvisberg, dodajući da organizacija ProHelvetia nije posvećena samo promociji švajcarske književnosti, nego i drugih umetnosti, te da takođe nije ograničena samo na nemački jezik, već da je posvećena i književnosti na francuskom i italijanskom jeziku, koje se u Švajcarskoj ravnopravno koriste sa nemačkim. Austrijska organizacija KulturKontakt Austria, kako je objasnio Gerhard Kovar, posvećena je podržavanju rezidencijalnih programa. Zahvaljujući njima mnogo pisaca iz Srbije i regiona je određeno vreme provelo u Austriji. „Nije nam toliko bitno samo da nešto podstičemo i promovišemo, nego da iz tih zemalja nešto donesemo u Austriju. To je program umrežavanja i zato nam je važna saradnja sa Istočnom Evropom i Srbijom“, kazao je Kovar dodajući da su institucije te koje moraju da postiču umrežavanje i saradnju pisaca.
Važnu ulogu u prevođenju književnosti sa nemačkog jezika na srpski i obratno ima već pomenuta literarana mreža Tarduki koja je nastala u Beogradu pre deset godina. Ova mreža pomaže pre svega prevodioce, koji sredstva za svoj rad dobijaju direktno od Tradukija, budući da su prevodioci u toj proceduri najčešće najslabija karika. „Prevodioci po potpisivanju ugovora sa Tradukijem dobijaju 45 odsto dogovorenih sredstava, dok se ostatak novca isplaćuje kada nađu izdavača za knjigu koju prevode. U tom procesu nijedna knjiga nije objavljena gde prevod nije dobro kontrolisan“, kazala je direktorka Tradukija Antje Kontius. Traduki se ne bavi samo prevođenjem sa nemačkog i na nemački jezik, već podstiče i prevod između svih jezika Jugoistočne Evrope. Tako je preko ovog programa preveden veliki broj knjiga, između ostalog, i sa albanskog na srpski i obratno. Takođe, Traduki pomaže i rezidencijalne programe odnosno „kuće za pisce“. Oni pomažu organizaciju devet ovakvih programa i to u – Novom Mestu, Splitu,. Sarajevu, Beogradu, Podgorici, Prištini, Tirani, Skoplju i Sofiji, odnosno svi zemljama u kojima Traduki posluje. I poslednja među njima – Rumunija uskoro će dobiti svoju rezidencijalni program, samo što još uvek nije poznato u kom gradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.