„Ponoćno sunce“ Jua Nesbea najčitanija knjiga u 2019.

Najčitanija knjiga savremene prevedene književnosti u 2019. godini je roman „Ponoćno sunce“, norveškog književnika Jua Nesbea, u izdanju Lagune. Tako je “Laguna“ dobila nagradu za najčitaniju knjigu stranog autora.

Nagrada „Marija Ilić Agapova“ – najboljem bibliotekaru s teritorije grada Beograda pripala je Ivani Nikolić.

Nagrada „Gligorije Vozarović“ – najboljem izdavaču i najboljem knjigovescu u 2019. godini dodeljena je Izdavačkoj kući ,,Izdavački centar Matice srpske” za objavljivanje stotinu knjiga Antologijske edicije ,,Deset vekova srpske književnosti.“

Nagrada „Gligorije Vozarović” za najboljeg knjigovesca u 2019. godini, dodeljena je Zlatki Crevar iz Knjigoveznice „Zaharije Orfelin” iz Beograda.

Najveća javna biblioteka na Balkanu svoj 89. rođendan obeležila je prigodnom svečanošću u prisustvu najviših zvanica, predstavnika Ministarstva kulture i informisanja, brojnih poslenika kulture, visokih predstavnika gradskih vlasti, ambasada u Republici Srbiji, članova SANU, direktora gradskih i republičkih institucija, kao i eminentnih intelektualaca i umetnika.

„Biblioteka grada Beograda po broju članova, a to je oko 150.000, u odnosu na broj stanovnika, najznačajnija je biblioteka u ovoj zemlji i regionu. To znači da se svakodnevna kultura čitanja neguje na profesionalan, doličan način uz veliki trud i entuzijazam onih koji su na čelu ove ustanove ali i svih saradnika kojima Biblioteka može da se diči“, rekao je ministar Vladan Vukosavljević povodom Dana Biblioteke grada Beograda.

Ministar je istakao da bez potrebe da se priklanja ,,svečanosti ovog trenutka,, , iskreno i sa uverenjem slobodno može da kaže kako je Biblioteka grada „snažan, agilan, srčan i spretan kolektiv iz oblasti kulture koji svojim delovanjem i svojim rezultatima služi kao veoma važan alat u sprovođenju kulturne politike Srbije.“

Ministar je posebno naglasio  da je kultura čitanja jedan od ciljeva kom naš svakodnevni život treba da teži. 

„Kultura čitanja je nešto što čini temelj pojedinca i društava, kolektiva i zajednice. Kultura čitanja treba da bude dragoceni cvet koji moramo pažljivo da negujemo. Ta kultura čitanja je vrlo često ugrožena duhom vremena i različitim banalnostima. Upravo zbog toga ona dobija na svom značaju“, rekao je ministar Vukosavljević.

On je dodao da je nedavno video karikaturu, ,,dosta šaljivu, iz stripa, gde izmišljeni lik Betmen udara ćušku nekom čoveku koji je pokušavao da mu kaže da treba ukloniti biblioteke zato što je sada sve onlajn. Betmen ga prekida „pedagoškim“, malim udarcem i kaže mu: „Biblioteke nisu samo knjige“, rekao je ministar. 

„Biblioteke su i mesto okupljanja. Biblioteke su svetionik kulture, i onaj grad na brdu, kako to u Novom Zavetu kažu, kojem treba ići i čija svetlost svetli da bi je ljudi videli“, naglasio je Vukosavljević i dodao: „Fernando Pešoa, veliki portugalski pisac kaže da je čitanje „san vođen tuđom rukom“.

Kroz čitanje knjiga mi ostvarujemo tuđe snove, ali i svoje snove. Jedan drugi veliki pisac Rej Bredberi, autor romana ,,Farenhajt 451“ kaže da „ako želite da uništite jednu kulturu ne treba da zapalite knjige, dovoljno je da obeshrabrite ljude da ih čitaju“.

Te poruke da uništavanje jedne kulture počinje odvikavanjem ljudi od čitanja jeste i poruka i motiv za delovanje kolektiva ove važne beogradske i srpske ustanove“, kazao je ministar Vukosavljević, nakon čega je uputio čestitke kolektivu Biblioteke grada Beograda.

„Čestitam gospođi Ninkov i svim njenim kolegama. Pored ostalih stvari kojima se bave oni su na doličan način predstavljali srpsku kulturu i bibliotekarstvo u zemlji i inostranstvu. Reći ću ono što je istina i što sam mnogo puta ponovio a to je da je bibliotekarstvo i da su bibliotekari jedna od najsvetlijih tačaka srpske kulture i srpske kulturne politike. Oni su u svom radu, u ovom zbunjenom duhu vremena, kada su mediji ne samo kod nas, već i kod drugih, posvećeni drugim zanimljivim ili pseudozanimljivim fenomenima u oblasti kulture, često zanemarivani. Stoga ove prilike služe da se istakne značaj i rezultati rada srpskih bibliotekara“, rekao je ministar. 

Ministar je dodao da je kolektiv Biblioteke grada pored svoje redovne i važne aktivnosti uporno i kvalitetno učestvovao u dvema važnim akcijama.

Prva je ,,Karavan kulture govora“, gde je Biblioteka grada učestvovala od samog početka.

Druga je ,,Negujmo srpski jezik,, akcija kojoj je, prema rečima ministra, Biblioteka grada dala ,,nemerljiv doprinos“.

Te dve aktivnosti, akcije, ,,predstavljaju novi biser na jednoj snažnoj i značajnoj tapiseriji rada i rezultata rada Biblioteke grada Beograda“, zaključio je Vukosavljević.  

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić istakao je da se sve važno za jedno društvo: kultura, umetnost, istorija prepliće u Biblioteci grada.

„U ovo vreme kada su prave informacije nešto najvrednije, poseban značaj imaju biblioteke“, kazao je gradonačelnik.

Radojičić je dodao i da kada postoji toliko digitalnih načina i brzih edukacije, značaj realne kulture, realnih knjiga, u odnosu na taj imaginarni svet ogroman je.

„Oni su baza kulture jednog društva, a svi znamo da je kultura naše najvažnije oružje u vreme kad želimo da napredujemo kao društvo“, istakao je Radojičić.

U ime domaćina, prisutnima se obratila Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, rekavši da zadatak Biblioteke nije samo da bude najbolja u Republici Srbiji jer je najveća.

„Mi se naravno trudimo da budemo najbolji u Srbiji, ali, naš nivo je shvatanje da moramo da budemo u nizu najboljih biblioteka u Evropi i svetu“, rekla je Ninkov.