Novi apel Nacionalnog komiteta ICOMOS-a Vladi da poništi “brzopleto donetu odluku” o brisanju Generalštaba iz registra kulturnih dobara

Nakon nedavnog obraćanja nadležnim državnim organima i javnosti povodom Odluke Vlade Srbije (objavljene 15. novembra u Službenom glasniku) o ukidanju statusa kulturnog dobra u bombardovanju oštećenog kompleksa Generalštaba, Nacionalni komitet ICOMOS Srbija podsetio je u saopštenju 1. decembra da je i Međunarodni savet za spomenike i spomeničke celine još 5. juna predstavnicima vlasti u Srbiji ponudio, povodom planiranog rušenja Generalštaba, pomoć u definisanju strategije za konzervaciju i ponovno korišćenje tog kompleksa, piše SEEcult. org

“Ideja rušenja imala je značajnu i dirigovanu medijsku podršku i promociju usmerenu prema interesnom delu populacije koja nije svesna pogubnosti predloženih rešenja za grad Beograd kao urbani životni prostor, a još manje za posledice i uticaj na Beograd kao kulturni entitet i njegovo-naše, urbano i arhitektonsko nasleđe”, naveo je Nacionačni komitet ICOMOS Srbija, ukazujući da je odlukom o brisanju svojstava kulturnog dobra Generalštaba doveden u pitanje smisao i svrha Zakona o kulturnom nasleđu, kao i odgovarajući stavovi Ustava Srbije, te devalvirani potpisi države Srbije kojim su usvojene i prihvaćene međunarodne konvencije i dokumenta koje se odnose na kulturu, odnosno zaštitu graditeljskog nasleđa.

“Beograd je istorijski grad u čitavom oreolu dosadašnjeg urbanog razvoja, uključujući i njegovu prirodnu matricu, odnosno genetski zapis njegovog duha mesta.

Mnoge povelje, konvencije, deklaracije, ističu i objašnjavaju materijalne i nematerijalne elemente istorijskih gradova i urbanih područja. ‘

Materijalni elementi uključuju ,pored urbane strukture arhitektonske elemente, pejzaže unutar i oko grada, arheološke ostatke, panorame, siluete, vizure i znamenite lokacije.

Nematerijalni elementi uključuju aktivnosti simboličkih i istorijskih funkcija, kulturne običaje, tradicije, sećanja i kulturne reference koje konstituišu suštinu njihovih istorijskih vrednosti”, podsetio je Izvršni odbor Nacionalnog komiteta ICOMOS Srbija.

Srbija je, kako je ukazano, usvojila i potpisala 16 značajnih međunarodnih dokumenata, među kojima su i Konvencija o zaštiti evropskog arhitektonskog blaga (Granada, 1985) i Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo (Faro, 2005), čija je primena izuzetno značajna zato što masivnost zahvata, odnosno veličina planirane intervencije ima neposredne refleksije na čitavu urbanu strukturu Beograda kao istorijskog grada, odnosno postaje problem u domenu zaštite urbanog predela Beograda kao kulturno-istorijskog nasleđa.

U Konvenciji iz Granade navodi se da se svi akteri u postupku obavezuju da primenjuju zakonske mere radi zaštite arhitektonskog blaga (čl. 3), da se sve strane (akteri) obavezuju da sprečavaju skrnavljenje, propadanje, odnosno rušenje zaštićenih dobara i da u tom cilju omogući podnošenje nadležnom organu svaki projekat za rušenje, odnosno izmenu spomenika koji su već zaštićeni i time suštinsko menjanje karaktera građevine, odnosno lokaliteta (čl. 4, stav 1 i 2), da se svaka strana obavezuje da će zabraniti uklanjanje, u celosti ili delimično, svakog zaštićenog spomenika, osim kada je to neophodno radi njegove zaštite (čl. 5), da se svaka strana obavezuje da će obezbediti finansijsku podršku javnih organa za očuvanje i restauraciju arhitektonskog blaga na svojoj teritoriji (čl. 6), da se svaka strana obavezuje da će obezbediti, u granicama svojih mogućnosti, da nadležni organi reaguju na odgovarajući i adekvatan način na kršenja zakona o zaštiti arhitektonskog blaga (čl. 9), da se svaka strana obavezuje da će podsticati adaptiranje starih građevina kada je to moguće za nove svrhe (čl. 11)…

U Faro-konvenciji, navodi se : da se strane potpisnice obavezuju na unapređivanje zaštite kulturnog nasleđa kao centralnog faktora u međusobno povezanim ciljevima održivog razvoja, kulturne raznolikosti i savremenog stvaralaštva koji se međusobno nadopunjuju (čl. 5, tačka d), da se strane potpisnice obavezuju da koriste sve vidove nasleđa kulturnog okruženja da promovišu kvalitet kao cilj prilikom vršenja savremenih intervencija na sredinu, ne ugrožavajući pritom njene postojeće kulturne vrednosti (čl. 8, tacka g), da se strane potpisnice obavezuju da će poštovati celovitost kulturnog nasleđa tako što će osigurati da odluke o izmenama budu utemeljene na razumevanju njima svojstvenih kulturnih vrednosti, i da će osigurati da svi opšti tehnički standardi uzimaju u obzir specifične zahteve očuvanja nasleđa (čl. 9, tačke a i v), da se strane potpisnice obavezuju da ekonomske politike, bez ikakvih ustupaka, poštuju celovitost kulturnog nasleđa i njegove nasleđene vrednosti (čl. 10, tačka v), da se strane potpisnice obavezuju na podsticanje svakoga da učestvuje u procesu identifikacije, proučavanja, tumacenja, zaštite, ocuvanja i predstavljanja kulturnog nasleđa, kao i u razmišljanju i debati u javnosti o mogućnostima i izazovima koje kulturno nasledđ predstavlja (čl. 12, tačka a).

Članovi Izvršnog odbora Nacionalnog komiteta ICIOMOS Srbije ukazuju da su njihove kolehge iz stručnih ustanova, sa Univerziteta i udruženja, izneli u dosadašnjim istupanjima u javnosti izuzetno dobra zapažanja i stručno obrazložene argumente koji ukazuju na odsustvo profesionalnosti tokom pripreme i donošenja Odluke Vlade Srbije, nepoštovanje zakona, profesionalnih normi i etike, radi postizanja pre svega političkih ciljeva.

“Potpisani medunarodni dokumenti predstavljaju obavezu za državne organe u Srbiji kao i ostali nacionalni zakoni i propisi.

Mi, članovi srpskog ICOMOS-a, posvećeni smo idejama ovog Međunarodnog saveta a one se odnose pre svega na aktivnosti posvećene razvoju doktrina, metoda i sredstava zaštite nepokretnih kulturnih dobara, kao i koordinaciji akcija na nacionalnom nivou.

Više naših članova je bilo i direktno uključeno u pripremu, oblikovanje i donošenje međunarodnih dokumenata i posebno na njihovoj implementaciji u radu ustanova zaštite na nivou ranije Jugoslavije, i Srbije danas.

Višedecenijskim uspesima koje je služba zaštite postigla tokom sedam i po decenija razvoja doprinela je, između ostalog, i primena načela i principa na kojima se zasnivala svetska i evropska konzervacija”, istakao je Nacionalni komitet ICOMOS Srbija.

Brojni su dokumenti, kako je navedeno, koji i danas služe kao oslonac u radu ustanova zaštite.

Među njima su Međunarodna povelja o konzervaciji i restauraciji spomenika i spomeničkih mesta – Venecijanska povelja (jedan od potpisnika je i arh. Ðurde Bošković) iz 1964, Preporuka o čuvanju kulturnih dobara ugroženih javnim ili privatnim radovima, UNESKO, 1968, Preporuka o očuvanju i savremenoj ulozi istorijskih područja, IKOMOS-IFLA, 1976, Međunarodna povelja o istorijskim vrovima, Firenca, 1982, Drezdenska deklaracija o rekonstrukciji spomenika uništenih ratom, Drezden 1982, Povelja o očuvanju istorijskih gradova i urbanih područja, Vašington, IKOMOS, 1987, Dokument o autentičnosti iz NARE, 1994, Konferencija HABITAT II i Agenda 21, Istanbul, 1996, te ICOMOS-ovi principi za analize, konzervaciju i strukturalnu restauraciju arhitektonskog nasleđa, Zimbabve, 2003.

Ti dokumenti bili su od uticaja i na većinu kasnijih kakav je npr. Bečki memorandum, proizašao iz međunarodne konferencije “Svetska baština i savremena arhitektura – Upravljanje istorijskim pejzažom”, održane 2005. godine pod pokroviteljstvom UNESKO-a.

Prvi put se na toj konferenciji razmatra odnos savremene arhitekture i istorijskog urbanog pejzaža.

Nacionani komitet ICOMOS Srbija posebno ističe stav izražen u Memorandumu koji se zalaže “da donošenje odluka o intervencijama i izgradnji savremenih arhitektonskih objekata u istorijskom urbanom pejzažu zahteva pažljivo razmatranje, osetljiv kulturno-istorijski pristup, stalne konsultacije sa nosiocima interesa i, pre svega, stručna znanja”.

Ovakav pristup je neophodan ne samo u slučaju Dobrovićevog dela, napominju, već i na primeru Beogradskog sajma, Hipodroma, Topčidera, Beogradske tvrđave, Knez Mihajlove ulice, i svih drugih građevina koje imaju status nepokretnog kulturnog dobra ili su evidentirane kao potencijalno kulturno dobro, o čemu se mnogo govorilo i skretalo pažnje od strane ustanova zaštite.